Ова данашња изјава само је један од показатеља да неке главне одлуке зависе од једног човека и да неки животи могу да буду угрожени, само зато што он није ту. Очигледна дијагноза је недостатак система и институција, а како је живети у таквој држави и какве су последице таквих околности и таквог карактера на челу државе, разговараано је са еминентним психолозима и социолозима.
“Да сам остао, да вам право кажем, жив се поједох, сигурно је да бих и раније укључио војску у све, и да би било мање проблема у Новом Пазару, да сам био овде. Али, шта да радите, не можете баш све. Много ми је жао због тога”, рекао је Вучић забринутим тоном током данашњег обиласка аеродрома у Батајници.
Овакве изјаве могу да подстакну забринутост и стрепњу – шта када председник није ту?
Жарко Требјешанин, Александар Бауцал и Дарио Хајрић, једногласни су у оцени да модерно и функционално друштво не би требало искључиво да се ослања на једног човека.
Требјешанин указује да изјаве попут ове указују на то да институције не раде и да смо сви таоци једног човека, његовог ћефа и расположења.
“Држава као да не постоји, и то ми уопште не прија. Он се на то жали, али то је резултат његовог начина владавине. Да је он одабрао људе који заиста могу да раде свој посао, онда он не би требало да меша”, оцењује Требјешанин.
Примећује и да сви Вучићеви сарадници потпуно зависе од њега и да нико то не крије. Подсећа и на то да је сама премијерка неколико пута признала да је за одлуке чекала шефа.
“Ни министри немају своје мишљење, него чекају да он каже. Немају они шта да мислие, јер знају да ће вођа да каже најпаметније. Ако неко заведе стање у држави да ниједна иснтитуција, ниједан сектор у држави, не може да ради без њега, онда је то мрачна страна аутократије”, констатује Требјешанин.
Примећује да има и оних којима таква атмосфера и поставка ствари аполутно одговарају.
“Постоје људи који су опседнути вођом и потпоуно зависни. Имате један део људи у Србији који заиста воле да не морају уопште да мисле и да има ко да мисли за њих. Када тога нема они се у тим тренуцима осећају као деца када их напусти родитељ и онда су потпуно беспомоћни”, закључује Требјешанин.
Професор на Филозофском факултету и психолог, Александар Бауцал, упозорава да друштво тешко може да функционише тако што је ослоњено само на једног појединца и зависи само од њега – без обзира на то колико је тај појединац способан.
“Постоје институције, и свако модерно друштво почива на њима. Свака институција брине о по једном компликованом сегменту нашег живота. Из тог разлога, друштво које се ослања на институције боље функционише, јер не зависи само од једног човека, него од много људи који су компетентни и образовани да раде то што раде”, истиче Бауцал.
Данашњу изјаву председника Србије види као поруку да читав систем не може да ради сам по себи, него да је увек потребно да постоји сигнал или инструкција која долази са једног места, а то, констатује саговорник, свакако није добро.
“Ми се у једном дану можемо бавити ограниченим бројем ствари. У држави је живот врло компликован, ту дневно има пуно дешавања, а један човек можда може да реши свега пар проблема. Зато постоје институције које су аутономне, имају мандат за област којом се баве, али и одговорност за то што раде. Ако створите добре институције за време свог мандата, онда је он на неки начин, мултипликовао себе онолико пута колико има људи који раде у тим иснтитуцијама – онда то значи да ће се за толико више проблема и моћи да реши током једног дана”, објашњава саговорник.
Има и поруку која би требало да одјекне у свести председника државе.
“Ја верујем да и председник жели да на неки начин уради нешто што ће остати као неко историјско наслеђе периода када је он био најутицајнији. Ако размишља из те перспективе, сигурмо ће га боље упамтити ако изгрђајује инстутуције које ће остати дуго, дуго после њега и кроз те институције ће се памтити неко његово политичко наслеђе. Све што уради као појединац од данас до сутра и ако реши понекоме неки проблем, све ће то остати на неки начин у забораву историје. Оно што остаје су велика решења и институције, то је оно што је наслеђе сваког великог политичара у историји”, саветује Бауцал.
Социолог Дарио Хајрић оцењује да се председник озбиљно заиграо у улози суперхероја и господара живота и смрти свих нас.
“Ако му је већ стало до живота људи можда је требало да одложи изборе, уместо да их одржава усред пандемије. Можда председник није требало да укида скоро све мере, да проглашава победу над коронавирсуом и да умањује бројеве мртвих и оболелих. Са друге стране, ако животи људи заиста зависе од њега, то значи да ми немао никакав систем, а онда се поставља питање зашто га није направио за ових осам година колико је на власти”, поручује Хајрић.
Истиче и да није Вучић крив за сваки живот појединачно, али је крив је за оне ствари које су биле у нејговој ингеренцији, а није их урадио како ваља.
“За то не видим никакво кајање, ни преузимање одговорности. Он преузима одговорност за нешто што, заправо, није његова одговорност и тако скреће пажњу са стварних брљотина”, закључује Хајрић.
Прочитајте ОВДЕ ко каже да се Вучић игра са животима грађана Шапца.
Извор: nova. rs
