„Србија је била на добром путу. Почетком годне, док је Европа са забринутошћу пратила развој у Италији, Шпанији и Француској – у Србији је било мирно.
Деловало је да је Србија корону имала под контролом, колико год јој је то било могуће. Али, сада се чини да Србија више не контролише пандемију, него да пандемија контролише Србију“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
„По општем мишљењу, то има везе са изборима 21. јуна и одлукама власти у седмицама које су им претходиле. Током предизборне кампање, друштвени живот у Србији био је отворен до степена који се није могао видети готово нигде другде на континенту. Изненађујући врхунац – или дно развоја било је одобрење за одржавање већих спортских догађаја са публиком.
У међувремену су стигли и први рачуни за то што би се у другим земљама могло назвати оргијама отварања. Догађаји у протеклих неколико дана показују да је ситуација озбиљна. Међутим, из економских разлога, влада покушава да избегне потпуно „затварање“ као у марту и априлу.“
У сваком случају, упадљиво је да, према извештајима државних медија у Србији, све делује под контролом. Међутим, такве процене су у супротности с великим бројем видео записа и извештаја на друштвеним мрежама, који показују потпуно другачију слику: препуне болнице у којима људи у ходницима чекају на помоћ. Или гужва у Београду испред хитне помоћи којој медицинска сестра говори да нема тестова, па да се врате после 15. јула“, наводи Франкфуртер алгемајне цајтунг.
„Југоисточна Европа је на врхунцу пандемије у Европи прошла релативно добро. Да ли је то разлог због којег се пандемија сад враћа пуном снагом“, пита се Шпигл и додаје како у целом региону број новозаражених нагло расте „у Србији у поређењу с претходном седмицом за 125 одсто, у Босни и Херцеговини за 75 одсто а у Хрватској чак 232 посто“.
Аутор наводи како је због тога Аустрија пре неколико дана увела строга ограничења за све који се враћају из Србије, БиХ, Северне Македоније. Исто важи и за Немачку која је, упркос препорукама Савета ЕУ, задржала забрану уласка за оне који долазе из Србије.
За чланице ЕУ Хрватску и Словенију важе друга правила. Шпигл наводи како хрватске власти указују на то да су сви нови случајеви заразе „увезени“ из суседства. „Постоји интензивни прекогранични саобраћај међу балканским суседима, али ни грађани Хрватске се наводно не придржавају правила о хигијени“.
„На Балкану заправо не може бити речи о другом таласу пандемије. Корона-вирус једноставно долази са закашњењем. Владе су, свесне слабости својих здравствених система, врло рано увеле строге рестрикције и тиме број зараза дуго држале на врло ниском нивоу. А онда су власти попустиле притиску привреде и грађана. Осим тога, у неким земљама су одржани и избори“, пише Шпигл.
„Но, коликогод су рестрикције биле строге, посебно у Србији где је на снази чак био и полицијски час, толико су неразумљива нагла попуштања“, наставља Шпигл и наводи утакмице у Београду с 20.000 навијача или несрећни турнир Новака Ђоковића. И помиње и сумњу у званичне бројке везане за корона-вирус у Србији.
У ту званичну статистику у Србији сумња и јужнонемачки дневни лист Хајлбронер штиме: „Разлика између званичног и стварног броја је, кад су у питању умрли, најмање за 600 случајева. Број дневних зараза пре избора је био десет пута већи него званични, 300 а не 30″, каже за Хајлбронер штименовинарка која је имала увид у податке који нису за јавност. „Не знамо зашто постоје те разлике. Знамо само да постоји неки проблем, јер нам на питања не одговара ни кризни штаб ни здравствене власти. Подаци које смо објавили су тачни“, каже Марија Ристић за Хајлбронер штиме.
И утицајни швацарски портал Nau.ch тематизује погоршање ситуаицје у југоисточној Европи те указује на „увезене“ случајеве заразе у Швацарској који се повезују с особама које су боравиле у Србији. И Nau.ch говори о лажираним подацима у Србији. „Примећујемо посебну концентрацију заразе код оних који су допутовали из Србије“, каже Стефан Кустер из Савезног уреда за здравство Швајцарске. Амбасадор Србије у Швајцарској Горан Градић демантује ове наводе: „Ситуација у Србији је стабилна“.
Немачки јавни сервис АРД на страницама свог дописништва за југоисточну Европу са седиштем у Бечу доноси опсежан досије о стању у региону: „Да ли се овде ради о другом таласу короне или о врхунцу првог таласа? Око дефиниција се може расправљати, но чињеница је да напета епидемиолошка ситуација у југоисточној Европи није попустила. Напротив!“, закључује се у уводнику прегледа стања у овом делу Европе.
Разлоге за овакав развој ситуације АРД наводи на примеру БиХ: „Свуда се може видети зашто се зараза шири: у кафићима, ресторанима, радњама и у јавном превозу многи не носе заштитне маске а ни правила о размаку се нико не држи“.
Што се тиче Хрватске, АРД наводи како је контрола короне последњих седмица жртвована због политике и туризма. „Хрватска је једна од земаља које су брзо и ефикасно реаговале на пандемију. Али, од пре недељу дана Хрватска спада међу пет ЕУ земаља (уз Шведску, Пољску, Француску и Шпанију) с највећим бројем новозаражених на 100.000 становника“, пише АРД и закључује: „Ово сигурно није баш добра реклама за туристичку земљу Хрватску и сигурно један од разлога због којег туристи не долазе“.
Како је Несторовић одговорио Кону на изјаву да ћемо маске носити до пролећа прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
