– На тај начин, постоји неприкладан покушај да се издигне дух неких верника (муслимана) над другима (хришћ́анима), да се поново подсети на страхоту погрома миленијумске византијске цивилизације, чије је архитектонско ремек-дело затим стотинама година коришћено као доказ победе над његовим ствараоцима. Турска Кемала Ататурка, којој је совјетска Русија помогла да издржи и стане на ноге, сматрала је могућим окретање крваве странице прошлости, барем у погледу храма Аја Софија. Утисак је да власти данашње Турске желе да нас врате у средњи век – рекао је посланик.
Он је истакао да је Света Софија, чак и са статусом музеја, остаје највећа светиња православног света, која је посебно драгоцена хришћанима Русије, Украјине, Белорусије и других земаља ЗНД, јер се у њој покрстила кнегиња Олга, а такође су управо ту изасланици кнеза Владимира видели „Небо на земљи“, убедивши кнеза затим да прими православље.
Према мишљењу Затулина, Константинопољски патријархат има свој део одговорности за развој догађаја у вези са Аја Софијом, јер је „заоштривши црквени раскол у Украјини 2018. године и дајући му привид легитимности, ушао у најжешћи сукоб са највећом руском православном црквом у православном свету“.
– У овој ситуацији, посебна одговорност је на Русији као највећој земљи православног света, духовној наследници православне Византијске империје. Желео бих да верујем да руско-турски односи неће бити оштећени због глупог покушаја Турске да у 21. веку поново присвоји хришћанско наслеђе из 6. века – додао је он.
Раније данас је саопштено да док се у Турској разматра могућност да се Аја Софија претвори у џамију, посланици Думе припремају обраћање турским колегама мењају одлуку коју је донео Кемал Ататурк који је за дуги низ година том храму наменио улогу симбола мира и међурелигијске хармоније.
Тим поводом огласио се и Кремљ који сматра унутрашњом ствари Турске претварање Аја Софије у џамију. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је нагласио да је о овом питању већ говорио патријарх Кирил, а очекује се и саопштење Министарства иностраних послова Русије. У Кремљу се надају да ће Анкара узети у обзир статус Аја Софије као објекта светске баштине.
Статус Аја Софије
Државни савет Турске 2. јула је разматрао питање промене статуса цркве и изнео став да је за промену статуса довољан указ председника. Очекује се да одлука Државног савета буде објављена у року од 15 дана.
С друге стране, званични представник грчке владе Стелиос Пецас је после одлуке турског Државног савета изјавио да то није питање грчко-турских односа већ светско питање.
Аја Софија је споменик светске културне баштине и многе земље света су апеловале на Турску да учини то што је наумила јер ће тиме довести до раскола између хришћанског света и Турске.
Аја Софија (Света Софија) је изграђена у шестом веку за време цара Јустинијана. Представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овој богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје.
О паду америчке империје читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
