С обзиром да нема назнака да би то ускоро могло да се догоди, српско РВ се суочава са опасношћу да доживи хрватски сценарио када више неће моћи да рачуна на постојеће авионе а да, у исто време, не набави адекватну замену.
Најновији развој догађаја наговештава да ће Србија у наредној декади искорачити у правцу набавке новог авиона. У том процесу није искључен велики геополитички заокрет од Русије ка САД. Прве информације сугеришу да ће се набављати јуришна авијација, док ће ловачки задаци и у наредних десет година бити поверени Миговима 29.
Постојећи продужени ресурси већини авиона истећи ће од 2027. до 2031. године. Кашњење у процедури српску авијацију ставља у подређени положај у односу на ваздухопловства више комшија. Бугарска је већ одредила којим авионом ће мењати своје Мигове 29, а Румунија и Мађарска већ користе Ф-16, односно Грипен.
Укупно три од пет земаља региона са млазном авијацијом одлучиле да унифицирају борбену авијацију једним типом авиона за чување неба и напад на циљеве на земљи. Пет земаља (Црна Гора, БиХ, Северна Македонија, Албанија и Словенија) нема млазну авијацију а заштиту неба препустило је НАТО ер полисингу.
Најсавременију флоту борбених авиона региона има Мађарска. Ескадрилу са 14 вишенаменских ЈАС-39 Грипен та земља има од 2007. године. Убојитости мађарских Грипена доприносе ракете "испали и заборави" средњег домета АМРААМ. То је једино борбено проверено оружје те класе у свету.
Будимпешта за Грипене плаћа шведском произвођачу СААБ годишњи лизинг од око 36 милијарди форинти, односно око 108 милиона долара. Уговор је продужен до 2026. године. Мађарски Грипени биће модернизовани на ниво МС20 који омогућава интеграцију вођених бомби ГБУ-39 СДБ, ракета ваздух-ваздух Метеор и посебан канал за навођење напада циљева на земљи.
Румунија је по броју вишенаменских борбених авиона водећа земља региона. Прво је пре четири године од Португала купила 12 половних авиона у основној А и Б верзији (Блок 15) који су модернизовани на МЛУ стандард, да би касније набавила још пет таквих авиона.
Букурешт је за своје Ф-16 попут Мађарске обезбедио модерна оружја за борбу против циљева у ваздуху и на земљи. Набављене су ракете АМРААМ, пројектили ваздух-ваздух кратког домета Сајдвиндер, ласерски навођене бомбе ГБУ-12 и противоклопне ракете АГМ-65 Маверик.
Србија је трећерангирана земља региона по снази борбених авиона. Располаже са десет Мигова 29 у изворним варијантама (9-12, 13 и 51) а по очекиваном пријему још четири летелице из Белорусије до краја године може се очекивати да ће први пут након рата 1999. на располагању бити читава ескадрила ловачке авијације.
У јуришној авијацији Србија рачуна на десетак Орлова (Ј и НЈ-22) и сличан број Супергалебова, који у овом тренутку задовољавају најосновније потребе ваздухопловства.
Београд за сада не показује амбицију да набави вишенаменски борбени авион. Прве информације сугеришу да ће се набављати јуришна авијација, док ће ловачки задаци и у наредних десет година бити поверени Миговима 29.
Изненадне најаве да се од САД разматра куповина чак 20 јуришних авиона (бомбардера) указује да се полако одустаје од пројекта модернизације Орла и Г-4, а у изјавама званичника стидљиво је поменута чињеница да постојећи борбени авиони Србије "неће моћи да лете довека".
И заиста, ниједан борбени авион Србије није произведен после 1992. године, што указује да ће до краја наредне деценије практични сви Мигови, Орлови и Супергалебови бити отписани и да би до тада требало да буде окончан избор новог авиона.
Бугарска је чеврта држава региона по борбеним авионима. Од 15 авиона МиГ-29 колико се наводи у извештају Милитари баланса за 2020. годину у оперативном стању је седам апарата.
Софија је после више неуспешних покушаја да пензионише те совјетске ловце преломило и одлучила да их замени их са осам вишенаменских авиона Ф-16 блок 70, по цени од 1,25 милијарди долара.
Прва група од четири пилота бугарског ратног ваздухпловства овог лета отпутовала је у САД на преобуку за летење на тим борбеним авионима.
Софија има и 14 јуришних авиона Су-25. Део тих летелица прошле године упућен је на ремонт у Белорусију.
Следећа рангирана је Хрватска. Једини прави борбени авион у њеном ваздухопловству је легендарни и непоправљиво застарели Миг-21. Сви авиони су груписани у Ескадрили борбених авиона (Загреб и Пула) али је због старости авиона и читавог низа скандала са њиховим ремонтом исправност на ниском нивоу.
Процедура набавке новог авиона у Хрватској одавно је превазишла оквире и најмаштовитије шпанске серије. Као могући наследници МиГ-21 у последњих петнаест година јављали су се практично сви доступни модерни авиони на тржишту - од Грипена, новог и половног Ф-16, Јурофајтера, половног Миража 2000, све закључно са француским Рафалом.
Због компликованих бирократских процедура, недостатка новца и политичких закулисних игара Ратног зракопловство је, за сада, остало без новог авиона.
Управо је ситуација са заменом хрватског Мига 21 најбољи пример шта се може догодити и у Србији уколико се ускоро не пође у процедуру планирања набавке новог вишенаменског борбеног авиона.
Обе земље су у изнудици посегнуле за набавком половних ловаца МиГ-21 и МиГ-29, како би спречили најгоре, односно гашење ловачке авијације. Иницијални успех уљуљкао је државна руководства и стварио утисак у јавном мњењу да је војска "намирена" за дужи период.
Хрватска је непрестаним одлагањем дошла у ситуацију да више не може да обезбеди нови, па чак ни половни авион до дефинитивног пензионисања Мигова 21, док Србија има још седам до десет година до тог момента.
Тако су све државе региона са млазном борбеном авијацијом сем Србије и Хрватске донеле одлуку шта даље, усмеравајући се на набавку универзалних летелица које подједнако добро могу да бране небо и дејствују по циљевима на земљи.
Околности у којима се налази читава светска економија због пандемије корона вируса, никако није наклоњена том процесу јер новца нема и право је питање када ће привреде поново бити у ситуацији да подржи било какав иоле амбициознији искорак у том правцу.
Са авијацијом најслабије у региону стоје бивше југословенске републике и Албанија. Са изузетком Словеније и Северне Македоније све се ослањају на хеликоптере.
Иако се у извештају Милитари баланса за 2020. годину и даље налазе црногорски Супергалебови, као и Орлови и Јастребови некадашње Војске Републике Српске, у реалности се на те авионе не може рачунати и реч је о летелицама које чак ни своје име не могу да оправдају јер нису летеле годинама.
Словенија нема млазну борбену авијацију, али се њени пилоти за борбене и друге задатке обучавају на турбоелисним авионима ПЦ-9М рутински обучавају и за борбене задатке. Због мале количине убојних средстава, мале брзине и брзине пењања, ПЦ-9М у најбољем случају може бити лаки јуришни авион али, свеједно, слованачка војска може да рачуна на одређени ниво подршке из ваздуха.
Северна Македонија номинално рачуна на један Ан-2 и неколико Злинова 242 али је окосница авијације један број борбених и транспортних хеликоптера.
Турци послали војску у Азербејџан! Више о томе ОВДЕ!
Извор: balkansec.net
