"Сад је одлучено. Радујем се забавној, фер и успешној изборној кампањи", написао је Шолц на Твитеру.
Актуелој немачкој конзервативној канцеларки Ангели Меркел следеће године истиче четврти мандат, а како је раније саопштила, неће се поново кандидовати.
На изборе већ са 16 година?
Политичари СПД-а, Зелених и Левице траже да на изборима за Бундестаг могу да гласају млади од 16. године. Историчари знају: изградња демократије одувек је била и борба за старосну доб бирача.
Баш као што се некада водила борба за право гласа жена, захтев је сада „пре свега да се права гласа прошири на младе људе (...), али и на оне који немају држављанство".
Социјалдемократе се залажу за смањење старосне доби на 16 година и позивају се на Вилија Бранта који је 1969. свој мандат канцелара започео слоганом „Усудимо се на више демократије". Али није само његов СПД тада хтео да се гласачко доба снизи на 18 година, већ коалициони партнер ЦДУ. Тако је 1970. једногалсно промењен Основни закон.
Ради се о интересу партија
Чињеница да пре свега СПД, Зелени и Левица сада позивају да се старосна доб за савезне изборе спусти на 16, има мало везе са жељом за напретком баш као што то није било у време Бранта или Бизмарка.
„Питања права гласа увек су питања моћи“, каже истраживач демократије Роберт Веркамп из Бертелсманове фондације из ДОјче Веле. Странке се воде „према очекиваном сопственом интересу".
Стога се за снижавање бирачког доба залажу странке „који би од тога на изборима вероватно имали користи. Против тога је пре свега Унија, за коју најмлађа старосна група тренутно гласа испод просека“. Веркамп, међутим, сматра да је неизвесна калкулација да ће пре свега Зелени, СПД и Левица имати користи од гласова младих бирача. Гласачко понашање млађе генерације је „променљиво".
Али, да ли се млади уопште занимају за политику? Арнт Лајнингер цитира најновију студију Шел-а (2019), према којој се политички интерес младих „даље стабилизовао": осам одсто младих себе види као веома заинтересоване, а 33 одсто као заинтересоване за политику. У сваком случају, то је значајно више од резултата из 2002, 2006, и 2010. године.
Истраживач демократије Роберт Веркамп потврђује пораст политичког интересовања и додаје да се оно кроз право гласа може и повећати. „Гласање не само да претпоставља интересовање за политику, већ га и ствара.“
Шта би се десило да се у региону деси експлозија као у Бејруту? Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Танјуг
