Амбасада САД истиче и да би свака земља "требало да може да има поверења да набавка опреме неће угрозити њену националну безбедност као ни њен економски суверенитет", али да тог поверења не може да буде "ако су продавци војне и одбрамбене опреме зависни од ауторитарне власти каква је у Народној Републици Кини".
Руси разочарани одлуком Србије да купи кинески ракетни систем
Из Амбасаде САД наводе и како Србији "саветују да ради на потпунијем усклађивању са Заједничком безбедносном и одбрамбеном политиком ЕУ".
- Избор снабдевача би требало да одражава декларисани циљ Србије да се што више интегрише са Европом. Има и других продаваца који не зависе од ауторитарних режима, а нуде опрему не само способну да задовољи одбрамбене потребе Србије већ и упоредиву по квалитету и цени - закључује се у изјави Амбасаде САД.
Куповина ракетног одбрамбеног система ФК-3 је уврштена у годишњи извештај државне компаније Југоимпорт СДПР, који је приложен прошле недеље Агенцији за привредне регистре Србије. У овом документу, Југоимпорт СДПР наводи да је реализовао 163 споразума о увозу из 31 земље у вредности од 620.3 милиона долара у 2019. години. У то спада и набавка дронова из Кине и прва позната куповина у Европи система ФК-3.
Званичници у Србији до данас нису одговорили на упите Радија Слободна Европа о набавци оружја из Кине нити по којој је цени уговорен. Одговор није добијен ни из Министарства одбране нити из државног предузећа у систему наменске индустрије Србије – Југоимпорт СДПР.
У међувремену је Министарство одбране 5. августа на свом сајту саопштило да је ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Србије однедавно "ојачана набавком шест беспилотних летелица, односно даљинско пилотираних ваздухоплова ЦХ-92А и ласерски вођеним авио-бомбама из Народне Републике Кине".
У питању су дронови који су презентовани месец дана раније, 4. јула, на београдском војном аеродрому у Батајници. Радио Слободна Европа је том приликом питао председника Србије Александра Вучића колико су летелице плаћене, али није желео да прецизира цену рекавши само да "нису скупе".
- Када набављамо и неку робу са неком другом земљом углавном се, што се тиче војске (цена) држи у тајности. То је уобичајено и то нема везе са Кином, али ово стварно није скупо. Све ово што видите, што постиже одличне резултате, је у висини (цене) једног доброг хеликоптера - рекао је Вучић 4. јула.
"Уз оружје се продаје и политички утицај"
Спољнополитички новинар и аналитичар Бошко Јакшић оцењује да је свака набавка оружја и политичка одлука.
- И продавац оружја жели да сопственим оружјем прода и део свог политичког утицаја и обезбеди позицију у земљи у која је купац и обрнуто - земља купац показује одређени вид наклоности - каже Јакшић и примећује да је Србија, у последње време, ту наклоност "веома нападно показала према истоку".
- Пекинг Србију доживљава као део своје иницијативе "Један појас, један пут”, чији је циљ отварање нових трговинских канала за кинеске компаније, а куповина оружја нови је знак продубљивања сарадње, односно "челичног пријатељства" како тај однос неретко дефинишу званичници две земље. Ова блискост је посебно упадљива од избијања глобалне здравствене кризе.
"Дугорочне последице"
Јакшић упозорава и да би, по његовом мишљењу, пословање са Кином могло да има дугорочне последице.
- Србија ће то плаћати не само поводом набавке оружје, него и око режима кинеских инвестиција у Србији, који Србију апсолутно удаљава од ЕУ - рекао је Јакшић.
Иначе, и Европска унија и САД су увеле одређене врсте ембарга на продају оружја Кини. ЕУ и даље подржава ембарго утврђен закључцима Европског савета 1989. године, као и осам критеријума утврђених према Заједничком ставу Савета о извозу војне технологије и опреме. ЕУ је Кини наметнула ембарго на оружје 1989. године, након насилног сузбијања протеста у Пекингу.
Из истог разлога ембарго су увеле и САД.
Истовремено, на линији Вашингтон – Пекинг тренутно се води технолошки рат, након што су Сједињене Државе ставиле на црну листу кинеске ИТ компаније, међу којима је и технолошки гигант Хуаwеи.
Захлађењу односа између САД и Кине претходио је трговински рат између те две земље, након што су САД повећале тарифе на робу увезену из Кине, на шта је Пекинг узвратио истом мером.
Иран и Кина склопиле савез! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Радио СЛободна Европа
