Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
Ултра тркач Србија сам од почетка. Практично и пре првог тренинг, док је све била само реч. Само то тада нисам знао. Јер чак и пре написане, изречене и одржане речи, УТС је била идеја. Идеја зачета у Далиборовој глави и срцу. Опет, подстакнута и неким ранијим синдикалним речима и делима... Племенита лаж која се материјализовала. И свако ко се прикључио, пригрлио идеју и припомогао материјализацији за себе је могао да извуче само добро. И извлачили смо добро. И преливали на друге сфере живота. Питајте ближње који су били довољно стрпљиви да схвате повремене дуже експедиције...
Пишем „лаж“ јер, из сопственог животног и читалачког искуства, извлачим да: свакој у људској идеји у пракси нешто недостаје да се обистини. Макар то било и зрно, ако ћемо да будемо искрени, добијену структуру не можемо назвати до краја истинитом. Можемо је назвати: одличном симулацијом, прилично тачном апроксиамацијом... Можемо се: задовољити нивоом, скретати себи пажњу другим структурама... Али све ми се више чини да људски живот на земљи није довољан ни да човек истински спозна и унапреди себе, камоли да на таквом принципу сазда комплескну многољудну структуру. Опет, сва досадашња искуства и осећања ме усмеравају ка веровањима и учењима која казују да потпуну реализацију човек може достићи и доживети само у заједници и кроз заједницу. Могуће је да се ради о искреном повезивању којим би се остварила симбиоза капацитета спознаје и унапређења, тако да би свако спознајући и унапређујући себе аутоматски чинио исто и за све остале припаднике. Тако би свака нова спознаја и свако ново унапређење били нови спрат заједничке куле... Пишем „могуће“ јер се са тиме нисам стварно сусрео у животу. Али јесам са ситуацијом да појединац несебично прелива како би окрепио све присутне и прелази преко узимања репете и себичног одвајања од стола, само да би у моменту назирања дна свог пехара осетио да је време да удахне мало ваздуха. Спасилац мора спасити себе, ако жели да настави са сапасавањем нејачи.
За прописно регистроване, шатро лежерне а фактички професионално-хијерархијске и интересне, групе привремено или коначно удаљавање идејног творца или оснивача не значи готово ништа. Употреба његовог „бренд нејма“ и „ноу хауа“ је до тада и онако већ легално регулисана. Ако којим случајем није, тим горе по одлазећег. Први у реду заузима му место, са или без новчане накнаде. Хвала Богу, никада нисам допао у такву скупину. Можда сам зато мање имућан али сам сигурно богатији. Пре свега богатији за сусрете и искуста са људима попут Далибора. Брат нам је свима више од шест година несебично точио. Син је људског оца и мајке, има заслужено право да одмори од нагомилане неправде. То нама не даје за право да поломимо чаше од кристала, покупимо есцајг са астала и насрнемо једни на друге. Уосталом, ко је био ту само због вина, може да продужи до следећег стола. Понуда је разноврсна.
„Ко сме, тај може“ није нека продорно звучећа њу ејџ крилатица, то је фрагмент мудрости славног Војводе Живојина Мишића. Та реченица је заливене крвљу, сузама и знојем предака. То је сигурно нешто најистинскије што људи могу принети идеји. То је свесно изабрани пример, узор, идеал... одговорност. Сокола нам на груди није донео Илон Маск, по повратку ракетом с Марса. Ту је под утицајем сјајниог Соколског покрета. Вредан, храбар и мудар, појединац и заједница - на путу ка заједници вредних појединаца. Написах да смо листом нешто добро извукли за себе. И то јесте дивно. Али шта смо и колико вратили или
„УТС је више од трчања.“ Прилично проста реченица. Њоме се се дефинише група звана „Ултра тркач Србија“. Као репрна тачка тј. основа користи се (дуготрајно) трчање у природи – многима јако досадна и непотребна форма тренинга. Чини ми се да смо већ извесно време проливали насуте нам дарове. Разграђивали смо шта је један човек неуморно и несебично за заједницу градио. Зато мислим да поново треба кренути од основе: од физичког присуства и поштеног приступа тренингу - трчању. Након тога ваља прећи на „више“, што смо заправо сви заједно: наш однос, жива комуникација, договор, покрет ван шуме, пољане, терена, стазе... Заједничка (широј) заједници корисна акција. Али нема потребе за силовањем и претераном философијом (све вам већ пише на мајицама), нити тумачењем (не)изговореног или (не)учињеног било кога тренутно одсутног. Нити ће бити потребе да се пече во кад нам се врате. Ово није та прича. Ово треба да буде прича у којој се заједнички зида спрат по спрат... А почиње се од поштења и поштовања.
Зато се видимо суботом у седам, на поштеном тренингу. Нисам оптерећен бројевима...али немојмо да каснимо. Из поштовања према себи, што би рекао наш брат.
Шта је Лукашенко саветовао Вучићу да уради са опозицијом, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
