Пише: Тјери Мејсан
Није познато да ли је други премијер, Бени Ганц, дао своју сагласност.
Удар је изведен 4. августа 2020. године, тачно на локацији коју је Бењамин Нетањаху навео у свом говору Уједињеним нацијама 27. септембра 2018. године.
Није познато више детаља о самом оружју. Међутим, оно је у Сирији испробано у јануару 2020. То је ракета са тактичким нуклеарним пуњењем у бојевој глави, које изазива димну печурку карактеристичну за нуклеарно оружје. Али, то очигледно није атомска бомба у стратешком смислу.
Оружје је испробано у Сирији на равном земљишту, а затим у Персијском заливу на води против иранских ратних бродова. Ово је први пут да је употребљено у урбаној средини, и то у специфичном окружењу у којем се ударни талас одбијао од воде и планина.
Осим уништења бејрутске луке, експлозија је убила преко стотину људи, ранила најмање 5000, и у великој мери разорила источни део града (западни део је заштитио силос за жито).
Израел је одмах активирао своје мреже у међународним медијима како би прикрио свој злочин и лансирао верзију о случајној експлозији залиха сировине за вештачко ђубриво.
Као што је често случај, када се лажни кривци именују, међународна медијска машина понавља ту лаж поново и поново, иако није било истраге. Ипак, сви су видели димну печурку, неспојиву са тезом о експлозији ђубрива.
Као што ни Сирија ни Иран нису ништа објавили о овом оружју када су погођени, и либанске политичке странке су одмах постигле договор да ништа не кажу како не би деморалисале своје становништво.
Отворена је истрага, не о узроцима експлозије, него о одговорности особља луке за складиштење сировина за ђубриво које су наводно одговорне за експлозију. Међутим, ова лаж убрзо се окренула као бумеранг политичким странкама које су је фабриковале.
Трибунал Уједињених нација за Либан, који је требало да објави своју пресуду у случају убиства бившег премијера Рафика Харирија 2005. године, одлучио је да то одложи за неколико дана.
Тада је погодак новом ракетом скривен иза приче о експлозији камиона напуњеног експлозивом, а сада је погодак најновијом ракетом скривен иза приче о експлозији амонијум нитрата.
Пет година касније, односно прекасно, открио сам у једном руском часопису начин на који је убијен Рафик Харири, док је Хезболах објавио видео снимак који потврђује умешаност Израела.
Важно је напоменути да је мета атентата 2005. године био сунитски премијер, док напад 2020. није циљао само на шиитски Хезболах, већ либански отпор у целини.
Овог пута је неколико амбасада узело узорке зрневља из луке и филтере за ваздух из возила хитне помоћи која су одмах изашла на лице места.
Ти узорци се већ испитују у њиховим земљама.
Прочитајте ОВДЕ зашто Грчка тражи хитан самит.
Извор: fakti. org
