У више текстова руски аутори обавештавају читаоце да се Србија определила за ФК-3 "уместо за руски С-300", постављајући се као да је то већ била готова ствар а не последица интензивног писања појединих српских медија.
На неколико места провејава став изневерених очекивања и оцене да се Србија у тој ствари поставила као подељена личност, јер у исто време гаји пријатељство са Русијом, тежи придруживању Западу а купује оружје у Кини.
Сајтови попут lenta.ru и aex.ru наводе да је Србија "упркос жељи већине становништва, уместо С-300 узела кинески ракетни систем", иако је према неименованим и незваничним војно-дипломатским изворима из Москве, на које се позивао ТАСС, било преговора о куповини С-300 ПМУ-2 наредне године.
Руска Газета.ру подсећа да је Србија, након набавке артиљеријско-ракетног система Панцир С-1Е, у медијима изражавала интересовање чак и за набавку С-400 а портал преноси и детаљ у којем је српски председник Александар Вучић на питање да ли ће до те набавке доћи рекао "да за тако нешто нема новца" али да ће Србија "штедети".
Газета цитира и директора Центра за стратегијске анализе Руслана Пухова који сматра да је Србија од Кине добила веома повољне финансијске услове за набавку ФК-3, вероватно у виду бескаматног кредита, јер је Кини веома стало да војну опрему пласира на тржиште "угледних земаља" европског континента. Он, такође, признаје да руски С-400 "баш и није јефтин".
Пухов, међутим, има одређене резерве према кинеској технологији и наводи да, иако је та земља постигла велики напредак у последњих 30 година, и даље постоје проблеми. Као пример помиње велики број кварова технике коју Кина користи на тенковском биатлону у Русији, иако се не може очекивати да су на то такмичење послали "први тенк на који су наишли у јединици".
На том такмичењу на полигону Алабино сви учесници користе руске тенкове осим Кине која шаље производ своје индустрије тенк ЗТЗ96. Руси којима је кинеска војна индустрија главни конкурент, јер се боре за иста извозна тржишта, пажљиво посматрају одлике кинеских тенкова.
Портал topwar.ru такође узима здраво за готово да је Србија била озбиљно заинтересована за куповину С-400. Блог bmpd.liveyournal. com, који у стручној јавности важи за добро информисани медији близак безбедносним круговима, наводи да ФК-3 представља извозну верзију система ХКЈУ-22 који у протекле четири године масовно улази у Кинеску армију како би заменио ХКЈУ-2 (СА-2 Двина).
БМПД додаје да је, захваљујући сателитским снимцима, само од 2016. до 2018. године регистровано опремање 13 нових положаја тим ракетним системом, а да је у међувремену тај процес настављен.
Глас Америке на руском у неутралном тону извештава о тој аквизицији и подсећа да то представља наставак војне сарадње са Кином започете приликом куповине беспилотних летелица ЦХ-92, иако је Србија до сада традиционално била ослоњена на Русију, набављајући из те земље авионе, тенкове и оклопне транспортере, иако ово последње баш и није и инвентару српске војске.
Руска агенција Спутњик, у тексту на српском језику, инсистира на податку да кинески ФК-3 "вуче" порекло од руског С-300, који је та земља купила 90-их година и цитира представнике овдашње стручне јавности који подсећају да је набавка наоружања увек и политичко питање, због чега Србија мора да балансира и избегне да потпадне под удар америчких санкција.
Извештавање о српској набавци ФК-3 у другим деловима света углавном је било уско стручне или дипломатске природе. Њујорк Тајмс се бавио политичким аспектом те одлуке а Дефенсе блог техничким карактеристима тог кинеског система.
Нови напад на руску војну базу Хмејмим! Више о томе прочитајте ОВДЕ!
Извор: balkansec.net
