"Истовремено, важно је узети у обзир пуне трошкове набавки у области одбране, током њиховог читавог животног века, који могу бити значајни", наводи се у одговору НАТО-а на питање Гласа Америке.
Подсећа се и да су НАТО и Србија блиски партнери који су посвећени јачању партнерства – истовремено поштујући одлуку о војној неутралности. "Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, у редовном је контакту са председником Вучићем и другим званичницима. Наше партнерство је обострано корисно у бројним областима. На пример, радимо заједно како бисмо били што боље припремљени за поплаве и шумске пожаре. Помажемо Србији у реформи снага безбедности и институција", наведено је одговору.
НАТО, како је указано, обучава српске војнике за међународне мировне мисије. Уз то, истакнуто је да је Северноатлантска алијанса у протеклих 20 година, милионима евра помогла Србији у уништавању више од 230 тона застареле муниције.
"Србија и НАТО заједно раде и на пружању помоћи другим земљама, на пример, обучавањем ирачких војних медицинара. Штавише, Србија је од 2006. године допринела у више од 30 активности у оквиру НАТО-овог програма Наука за мир и безбедност. Укључују енергетску и заштиту животне средине, одбрану од хемијских, биолошких, радиолошких, нуклеарних агенаса, противтероризма, сајбер одбране, као и безнедност људи", наведено је у одговору у коме се додаје и да је неколико НАТО савезника и партнера, укључујући Аустрију, Чешку Републику и Турску, пружило важну медицинску помоћ Србији у борби против пандемије Ковида 19.
"У вези са односом Србије према Европској унији упућујем вас на званичнике ЕУ. Говорећи о томе указујем да су безбедности и стабилност Западног Балкана важни за НАТО и мир и стабилност у Европи. Демократија, владавина закона, унутрашње реформе и добросуседски односи су од виталног значаја за напредак целог региона. Више од двадесет година помагали смо одржавање мира и стабилности на Западном Балкану. Наша представништва у Сарајеву, Београду и Скопљу промовишу политички дијалог и сарадњу. Политика коју водимо у регион, укључујући и политику Отворених врата, имају за циљ јачање стабилности и поспешивање сарадње", закључује се у одговору Гласу Америке.
Указано је и да је НАТО одлучан да настави пружање помоћи државама региона у спровођењу реформи. То ће, како је истакнуто, користити њиховим грађанима и читавој евроатлантској породици.
Стано: Очекујемо да се Србија понаша у складу са обавезама које је преузела
"Власти Србије су интеграције у Европску унију означиле као стратешки приоритет државе. Очекујемо да се Србија понаша у складу са обавезама које је преузела... Да би Србија напредовала на путу интеграција у Европску унију потребно је да се постепено усклади са њеном спољном и безбедносном политиком на основу преговарачког оквира", подвлачи у писаној изјави за Глас Америке Петер Стано, главни портпарол за спољне послове и безбедносну политику ЕУ кога је Глас Америке контактирао поводом околности које указују на интензивирање војне сарадње Србије и Кине.
"Србија је укључена у безбедносну сарадњу са Европском унијом кроз доприносе које пружа у мисијама и операцијама", закључио је Стано.
Хоџис: Србија би требало да је свесна ризика
Фредерик Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, каже за Глас Америке да би Србија требало да буде свесна ризика куповине оружја од кинеских компанија.
"Пословање са Кином се за многе државе углавном оконча значајном крађом технологије, ангажовањем кинеских радника на штету домаћих и ситуцијама чије су последице велики дугови", упозорава у писаној изјави Гласу Америке генерал потпуковник Хоџис.
Мотиве за такве видове војне сарадње Фредерик Хоџис, сарадник вашингтонског Центра за анализу европске политике (ЦЕПА), види у настојањима власти Србије да бирачком телу и Србима на подручју Балкана покажу снагу.
Карпентер: САД се неће превише бавити тиме
Мајкл Карпентер, бивши званичник америчког Секретаријата за одбрану задужен за руска, евроазијска и балканска питања, изјавио је за Глас Америке да се Сједињене Државе, како је рекао, неће превише бавити питањем набавке кинеске војне опреме јер је суверено право Србије да купује оружје од кога год жели.
"Сједињене Државе нису главни добављач Србије", рекао је Карпентер у писаном одговору Гласу Америке, додавши да верује да је неколико фактора могло утицати на интензивирање српско-кинеске војне сарадње.
"Најзначајнији је цена пошто је за мале државе попут Србије систем С-400 прескуп. Други могући фактор су недавне тензије у односима Србије и Русије, које произилазе из навода од демонстраната на улицама Београда били повезани са руским службама безбедности", рекао је Карпентер.
Он је подсетио да Србија, како примећује, већ дуго балансира своју спољну политику између Русије, Кине, Европске уније и Сједињених Држава.
"Председник Вучић без сумње сматра да је такав приступ у односима са та четири ентитета тренутно најсигурнији за режим који предводи, имајући у виду неизвесности чланства Србије у Европској унији, као и веома високу препреку оличену у испуњењу критеријума владавине права коју треба прескочити да би се чланство остварило", закључио је Карпентер.
Ко су донатори Војсци Србије
Према информацијама објављеним у Информатору о раду Министарства одбране Србије за период од 2008-2019. године Сједињене Америчке Државе су у том периоду биле највећи донатор Војсци Србије. Такође, у публикацији је наведено да је у интервалу од 2014-2019. Србија од Сједињених Држава добила помоћ од око 10 милиона долара у опреми и новцу, док је друга на листи Кина са донираних 5,2 милиона евра, преноси Глас Америке.
У информатору тог министарства који обухвата 2020. годину налази се преглед уговора о донацијама у 2018. години. Русија се не налази међу 23 побројана донатора - док се Кина помиње једном у контексту протокола који су министарства одбрана две државе потписала о пружању бесплатне војне помоћи Кине Србији. Процењена вредност донације је 30.000.000 кинеских јуана - односно више од четири милиона и триста хиљада долара.
У јавности Србије, међутим, Русија фигурира као најиздашнији донатор Србије – упркос томе што је држава руској страни, примера ради, платила 185 милиона долара за модернизацију шест летелица МИГ-29 - које су јавности Србије представљене као донација.
Сада делује да се кинески фактор активније ангажовао у домену војне сарадње са српском страном и то пошто су из Србије стизале најаве о могућој набавци руских противракетних система С-300 или чак С-400 – чија су, јефтинија конкуренција, кинески ФК-3.
Међутим, опредељивање према кинеском партнеру је према писању портала Балканска безбедносна мрежа, изазвало разочарање у руској јавности. До сада се тим поводом нису оглашавали руски званичници.
Шта је стигло од објављеног успоравања са куповином 2019
Иначе, председник Србије Александар Вучић је децембра 2019. године објавио да ће држава, како се изразио, успорити са куповином оружја. Рекао је тада да ће војска бити додатно реформисана, мобилнија и бржа, што међутим не значи куповину оружја.
Међутим, већ у фебруару наредне године Русија је у Србију почела у деловима да допрема делове ракетног система “Панцир С” чија је куповина договорена током заједничке војне вежбе “Словенско братство” одржане октобра 2019. Непознато је колика је Србија Русији платила за шест шест система “Панцир С”. Познато је, са друге стране, да један такав систем на тржишту кошта 13 и 14.6 милиона долара, у зависности од верзије.
Од тада су, међутим, стигли кинески дронови – као и набавка, или како каже председник Србије, размишљања о куповини кинеског ракетног система ФК-3.
Хладни рат између САД и Кине добија нову димензију, више о томе ОВДЕ!
Извор: glasamerike.net
