Након што је Интерпол укинуо три потернице које су на захтев Црне Горе биле расписане за бизнисменом Душком Кнежевићем и двојицом осумњичених у предмету "Државни удар", Ароном Шавивом и Џозефом Асадом, британски адвокат Тоби Кедмен упозорава да би због ових повлачења Интерпол могао престати да прима даље захтеве из Подгорице.
"Интерпол би могао да затвори врата Црној Гори јер је забринут да је цео систем корумпиран", каже Кедмен који је заступао Кнежевића, Шавива и Асада пред Интерполовом Комисијом за проверу међународних потерница.
Комисија је 30. јула донела одлуку о брисању Кнежевићевог имена, а 13. августа за Шавива и Асада, објавио је Кедмен у изјави достављеној медијима из подгоричке телевизије А1.
Ни након више од седмицу од како је објављено да одбегли бизнисмен Душко Кнежевић, кога црногорско тужилаштво терети за више озбиљних кривичних дела, више није на црвеној потерници Интерпола, црногорске институције се нису огласиле.
Брисање Душка Кнежевић са Интерполове потернице
Шестог августа је Кнежевићев тим адвоката из Велике Британије саопштио да је Интерпол на седници Комисије за контролу међународних потерница, одржаној 30. јула ове године, одлучио да повуче потерницу против Кнежевића уз образложење, поред осталог, да "постоји преовлађујућа политичка димензија случаја".
Кнежевићеви адвокати задовољни одлуком Интерпола
Кнежевићев адвокат у Великој Британији Тоби Кедмен је казао да је Интерпол на седници у јулу ове године уважио њихов захтев и аргументе за повлачење потернице које је за одбјеглим бизнисменом Црна Гора расписала у фебруару прошле године.
"Интерпол је дошао до јасног закључка да је цео поступак политички мотивисан и да представља повреду процесних овлашћења, односно злоупотребу Интерпола и да није у складу са статутом и правним оквиром Интерпола. То показује да су црногорске власти злоупотребиле своја овлашћења како би таргетирали некога ко се противи тренутном председнику и власти Црне Горе", наводи он.
Здравко Ђукановић, Кнежевићев адвокат у Црној Гори, каже да је повлачење потерница за Кнежевићем било очекивано.
"То је показатељ да је у великој заблуди извршна власт у Црној Гори која је мислила да ће оптужнице које је главни специјални тужилац Миливоје Катнић дизао под њиховим налогом, проћи контролу међународних институција и инстанци", наводи Ђукановић.
Процес за екстрадицију Кнежевића у Лондону
Питање је како ће одлука Интерпола о повлачењу потернице за Кнежевићем утицати на процес који се по захтеву Црне Горе за његову екстрадицију води пред судом у Лондону.
Наиме, крајем фебруара, Кнежевићев адвокатски тим је саопштио да је рочиште, које је требало да буде одржано у мају, одгођено за период од 7. до 11. септембра 2020. године.
Како су објаснили, до померања је дошло због "потребе да релевантни међународни и регионални стручњаци у областима политике и људских права у Црној Гори доставе независне извештаје, који су неопходни за главну расправу".
Иначе, Кнежевића у том процесу поред Кедмена, који је предсједник Међународне Правне Коморе Гуерница 37 и специјалиста за међународно кривично право, људска права и екстрадицију, заступа и Хјуго Кит (Хуго Кеитх) експерт за екстрадицију и финансијски криминал.
Оптужнице против Кнежевића у Црној Гори
Против Душка Кнежевића су у Црној Гори подигнуте три оптужнице – за организовање криминалне групе, прање новца и злоупотребу положаја у привредном пословању.
Почетком 2020. године, подгорички Виши суд потврдио је оптужницу против Кнежевића у предмету "Карбон" у којем је наводно са још четири члана криминалне групе причинио штету компанији "Глобал Карбон" и прибавио противправну корист од 1.942.000 еура.
Кнежевић је оптужен и у предмету "Аеродроми", гдје је са директорима његове Атлас банке Марком Николићем и Дијаном Зечевић, наводно Аеродроме Црне Горе оштетио за три милиона еура.
Почетак 2019. године обиљежила је афера "Коверат", када је Кнежевић објавио снимак на којем се види како функционеру Демократске партије социјалиста (ДПС) и бившем градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу предаје, како је тврдио, 97.500 еура.
Кнежевић тврди да су то паре за финансирање изборне кампање власти и да је то урадио у договору са лидером ДПС-а и актуелним председником државе, Милом Ђукановићем.
Специјално државно тужилаштво у децембру 2019. године подигло је оптужницу и у том случају.
Стијеповићу се на терет ставља кривично дјело - прање новца, док је Кнежевић означен организатором криминалне групе.
Пале и две потернице и за осумњичене у случају "Државни удар"
Адвокат Тоби Кедмен је 13. августа саопштио да је Интерпол укинуо црвене потернице за Ароном Шавивом и Џозефом Асадом, које је Специјално државно тужилаштво повезивало са покушајем тероризма на дан парламентарних избора 2016. године.
Британски адвокат наводи да су и овом случају разлог за повлачење потернице биле "политички мотивисане потернице".
Ко је Џозеф Асад?
Специјално тужилаштво је током 2018. године покренуло истрагу против америчког држављанина Џозефа Асада, те расписало црвену потерницу, због сумње да је наводно био члан криминалне организације која је октобра 2016. организовала покушај државног удара у време одржавања парламентарних избора.
Бивши оперативац америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џозеф Асад је позвао Сједињене Државе да одбију захтев Црне Горе за његово изручење.
Име Џозефа Асада је поменуто током суђења у Подгорици политичким лидерима опозиционог Демократског фронта (ДФ), руским држављанима Едуарду Шишмакову и Владимиру Попову и осам држављана Србије који су првостепено осуђени на вишегодишње затворске казне.
Џозеф Асад је, како се могло чути на суђењу, требало да ангажује другу америчку безбедносну компанију ради "евакуације важних појединаца из Подгорице и обавио њихово безбедно смештање на удаљену локацију одакле би могла да се даље води операција".
Асад је директор безбедносне агенције регистроване у Абу Дабију, Уједињени Арапски Емирати, чији је сувласник његова супруга Мишел Асад, такође бивша агентица ЦИА-е.
А ко је Арон Шавив?
Израелац Арон Шавив, маркетиншки стручњак, био је на консултант изборне кампање у Црној Гори 2016. године опозиционог ДФ-а, чији су лидери Андрија Мандић и Милан Кнежевић у Подгорици првостепено осуђени на по пет година затвора.
Специјално државно тужилаштво Црне Горе је средином 2019. године сумњичило британско-израелског држављанина Арона Шавива за кривично дело стварање криминалне организације, те је против њега проширена истрага.
Специјални тужилац Саша Чађеновић је тада објавио да је Шавив "прихватио да у оквиру криминалне организације преузима и уплаћује новац другим припадницима криминалне организације и спроводи активности на територији Црне Горе у циљу електронске заштите припадника криминалне организације и физичког обезбеђења истих".
Тужилац је тада устврдио да је Шавив, наводно, примио 1,5 милиона еура од чешког предузећа чији је извршни директор руски држављанин. Шавив је наводно ангажовао Џозефа Асада за специјалне операције у Црној Гори у време парламентарних избора.
Афера "Државни удар" обележила је парламентарне изборе у октобру 2016. године, када су на изборни дан црногорске безбедносне институције ухапсиле више држављана Србије због сумње да су припремали насилно рушење црногорске власти и према сумњама Специјалног тужилаштва, наводну ликвидацију тадашњег премијера Мила Ђукановића.
Током двогодишњег суђења, првостепено су осуђена двојица руских држављана којима се судило у одсуству, лидери опозиционог ДФ-а и група српских држављана.
Нико од оптужених није признао кривично дело за које су били оптужени.
Случај се налази на Апелационом суду који би требало да донесе коначну пресуду.
Прочитајте ОВДЕ шта кажу најновија истраживања о Ђукановићу.
Извор: Ало
