Наравно, интернет врви од разних истраживања које раде прозападни медији, тако да се на порталима широм света на енглеском језику највише могу прочитати мишљења НАТО званичника, док се руски и белоруски аналитичари слабије чују.

Шта то брине увек забринути Запад?

Путинова понуда забринула је бројне светске силе, а Запад је уверен да је руски председник спреман да понови украјински сценарио у Белорусији уколико Лукашенко поднесе оставку. 

- Врло је реална могућност да Војска Русије интервенише ако Лукашенко да оставку или не успе да упостави ред у земљи. Уколико Лукашенко пропусти ту прилику или уколико буде принуђен да сиђе са власти, велике су шансе за Путинов украјински сценарио - тврди амерички сенатор из реда републиканаца, Марко Рубио.

Поставља се питање да ли ће Путин ускочити и помоћи свом некадашњем пријатељу, с обзиром на то да су њихови односи захладнели 2017. године. До тада је Лукашенко имао веома присан однос са председником Русије и словио је за великог савезника и пријатеља Москве, међутим, Путину су наводно дојадиле Лукашенкове игрице у којима се истовремено представља као први руски савезник и то дебело наплаћује ниским ценама нафте и плина, а са друге стране шеретски намигује западу у наговештају да би и са њима могао доћи до неког договора.

НАТО има своје верзије како ће Путин да помогне

Званичници НАТО већ данима спекулишу које су то Путинове опције за "спас Белорусије". Тројица званичника из Централне и Западне Европе и Балтичких земаља сагласни су у томе да је Путинов следећи потез непредвидив.

Сва тројица су за Бусинесс Инсидер рекли да је незахвално предвиђати наредне кораке председника Русије, док се не види како ће се протести даље развијати и колико је Лукашенко "гладан власти". Ипак, предвиђају три могућа сценарија.

Инвазија на Белорусију

Званичници сматрају да би војна инвезија Русије на комшије била могућа опција. Истичу да је то већ урадио са Грузијом 2008. и Украјином 2014. године, али сматрају да би овог пута такав потез довео до великих политичких проблема унутар саме Русије, те сумњају да би ово могао да буде Путинов први потез.

- Ово је ситуација баш по Путиновој мери, јер он тачно зна шта хоће. Да држи Белорусију ван НАТО орбите и уз Русију. Али са друге стране, то нема много везе са самим Лукашенком. Постоји ризик да би војна инвазија могла да се обије о главу о Путину политички и то жестоко - рекао је НАТО званичник из Западне Европе.

Он сматра да је Путин већ "накупио" доста противника, који би такав потез могли добро да искористе против њега.

- И он сам има "упорно пучанство" које се уморило од његове аутократске владавине, тако да се визуелни приказ Руса који се уливају у Белорусију како би била заустављена револуција против момка којег Путин посебно не воли или му не треба, можда да му се обије о главу, с обзиром на то да засад устанак против Лукашенка нема никакве везе са Русијом - сматра неименовани званичник НАТО за Запада.

Његово мишљење подржава и колега из Централне Европе.

- Њега сигурно није брига шта ЕУ мисли, а САД није у позицији да брине о овом нити да се меша. Међутим, Путин на врату има санкције које би могле да га спрече да преузме улогу заштитника човека којег баш и не воли и који му врло вероватно не треба - сматра други НАТО званичник.

Обојица су уверени да би слике тенкова који газе братску нацију могле да изазову бес код већ незадовољних Руса и да доведу до унутрашњих сукоба које би Путин радо да избегне.

Ослабиће протесте, па ће Лукашенку сам скинути главу

Врло вероватнији сценарио, према мишљењу НАТО званичника, јесте да ће Путин гледати да на све начине ослаби протесте опозиције. Сви имају идеју о томе како би руски обавештајци успели да идентификују и неутралишу кључне организаторе и припаднике опозиције на суптилан начин.

Ово би Путину дало одрешене руке и могућност да утиче и комуницира и са представницима власти али и опозиције, што би му дало довољно времена да осмисли свој следећи потез, односно да преломи да ли му је паметније да заштити Лукашенка или да дозволи да га склоне, у замену за "руску љубав" према новој власти.

- Путина веома занима будућност Белорусије, али он је много паметан и немилосрдан да би му било битно да ли је Лукашенко тај који ће му помоћи да ту будућност гради. Њему је само важно да Белорусија буде добар комшија, са којим блиско сарађује и да никад не приступи НАТО - сматра званичник из Балтичких земаља.

Купује време

Саговорници Бизнис Инсајдера су сагласни у томе да се чини како Путин радо чека да види како ће се ствари у Белорусији одвијати пре него што преломи шта ће да учини, јер једном када отпочне акцију, повратка нема.

- За неколико дана сазнаћемо више о опсегу обећане сигурносне и обавештајне сарадње, али управо сада, ако погледате Путинову изјаву, говорио је о заштити Белорусије од спољних напада, али није потрошио пуно времена да подржи самог Лукашенка - наводе званичници.

Они сматрају да Путин мрзи стеге и обавезе према било коме.

- Очекујем да ће наставити да подржава тренутну власт и да ће се трудити да умањи снагу опозиције али ће им оставити сасвим довољно простора за маневар - уверен је званичник из Западне Европе.

Он је уверен да ће Путин наставити тихо да вреба док мерка ситуацију. Наводи да инвазије на Грузију и Украјину нису представљале толики шок јер је Путин одувек исказивао свој јасан став, док је у случају Белорусије остао недоречен.

- Сумњам да покушава да нас обмане, иако он тако често игра, али ово је она ситуација кад он одлучује о томе како треба да одигра а да би њему играло у корист, и Русији наравно - каже званичник.

С друге стране, обавештајци јављају да је Путин већ развио план како ће одговорити на ову кризу, а наредни потези Русије у данима који долазе би само могли да искристалишу шта то Путин спрема.

- Засад немамо довољан увид у његове планове. Ово је више одлука која се тиче унутрашње политике. Многи људи су забринути како би акција у Белорусији могла да се одрази на стање у земљи. То и њега брине, а не шта ће међународна заједница рећи - уверени су званичници.

На крају би могао од свега да дигне руке?

И док НАТО покушава да одгонетне шта се кола под Путиновом капом, неки аналитичари верују да би Путин на крају могао од свега да дигне руке и да се једноставно не меша превише.

Кажу да његова нетрпељивост према Лукашенку због "кокетирања" са Западом није једини разлог због којег би Путин у последњем тренутку могао да се повуче и остави свог некадашњег пријатеља на цедилу. Један од разлога је тај што рушење Лукашенка од стране народа нема никакве везе са Москвом.

Аналитичари истичу да су украјинска Наранџаста револуција 2004. и Евромајдански устанак 2014. одјекнули у националистичком расположењу: Русију су многи доживљавали као угњетача Украјине, а проруски политичари као агенте колонијализма. Ранији политички преокрети - укључујући балтичке покрете за независност раних 1990-их и револуцију руже у Грузији 2003. године имали су различите дозе националистичког заноса. Ово што се тренутно догађа у Белорусији нема такав значај.

Неће негативан маркетинг

Угњетавање демократије у Белорусији Путину не би донело никакве политичке поене. Сав бенефит који је добио од анексије Крима не би добио у овом случају. Напротив, чинило би се да његова интервенција има само један циљ, да подржи "лажне изборе" и ућутка народ Белорусије. Након недавно одржаног референдума у Русији којим је себи обезбедио могућност да доживотно влада, Путину негативан маркетинг није неопходан.

Схватио да насилно смиривање протеста није опција

Аналитичари кажу да би "сеча цвета док пупи" изазвала само још гори хаос. Управо се то догодило Лукашенку који је сузбијањем протеста допринео томе да све већи број грађана изађе на улице. Исто се летос догодило и Путину на далеком истоку, када је хапшењем регионалног гувернера покушао да угуши протесте у Кабаровску. Како то није довело до престанка демонстрација, Путин је схватио да мора на њих да зажмури и да на други начин покуша да реши проблем.

Не мора да прља руке

Путин је свестан да многи Лукашенкови блиски сарадници али и љута опозиција желе ближе односе са Русијом. Две земље су толико верски, културно и економски блиске, да би било апсолутно нелогично да Белорусија жели да се окрене западу и забије нож у леђа "братској Русији". Највише вајде од добрих односа са Русијом има белоруска елита, која ће радо упрљати руке уместо Путина и како зна и уме решити кризу у Белорусији, а да се руски председник директно не умеша.

Међутим, и поред свега горе наведеног аналитичари сматрају да ће Путин пре одиграти на карту пуштања Лукашенка низ воду, јер сваки дан који прође а да народ мисли да он стоји иза "тиранина" могло би скупо да га кошта у будућности. Аналитичари су уверени да Путинови саветници председнику ово напомињу сваког дана, али и да је сличан добронамеран савет стигао и са запада, чак и од америчких званичника.

Упозорио Меркелову и Макрона

Док читав свет чека да види Путинов наредни потез поводом кризе у Белорусији, Путин даје јасне сигнале да ће заштитити Лукашенка.

Председник Русије је о ситуацији у Минску разговарао са својим колегама из Немачке и Француске и упозорио и Ангелу Меркел и Емануела Макрона да би сваки покушај мешања страних сила у политичку кризу у Белорусији било контрапродуктивно.

Он је, у одвојеним телефонским разговорима, упозорио немачку канцеларку и француског председника да би сваки "страни притисак" на власти у Минску био неприхватљив.

Путин их је подсетио да су Русија и Белорусија формално војни и политички савезници.

Према наводима немачких медија, Меркела му је на ово поручила да Лукашенко и његова свита морају да престану са употребом насиља над грађанима који мирно протестују и да отпочне дијалог са опозицијом.

- Она је затражила и да Лукашенко подхитно пусти на слободу политичке затворенике - тврде извори.

Сигнали из Москве показивали да се неће мешати?

И док Путин "режи" на Запад, од проруских медија стизали су сигнали који говоре да је врло могуће да Путин неће ни интервенисати и да му је доста Лукашенкових играрија.

Иако се нису превише посветили анализи Путинових наредних корака, руски медији су претходних дана чинили све да покажу да Путин не подржава Лукашенка ни речима ни делима. Шта више, отворено су писали о насиљу које се догађало на улицама Минска, а поједини су чак и отворено позивали Путина да напусти Лукашенка.

Чак и када су извештавали о наводној помоћи Москве писали су како је Лукашенко тражио помоћ од Путина, али не и да му је овај помоћ обећао. Тек након другог разговора двојице председника руски медији су писали о помоћи истичући, што је нагласио и сам Кремљ, да две државе имају војни споразум о сарадњи који их на то обавезује.

Лукашенко је увек био уз Србе. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф