Младићеви адвокати су недавно тражили одлагање ове расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена.
С обзиром на мере поводом епидемије Ковида 19 медијима, Механизам је саопштио да неће бити дозвољен улазак у просторије Механизма, али ће им бити омогућено да путем интернета испрате расправу која ће се преносити са 30 минута одлагања.
Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци изјавили писане жалбе на ту пресуду.
Усмена разправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије Ковида 19.
Жалбено веће које ће одлучивати о жалбама на пресуду чине судије: преседавајући већем Приска Матимба Нyамбе, Амината Лоис Рунени Нгум, Јудге Гбердао Густаве Кам, Симор Пантон и Елизабет Ибанда-Нахамyа.
Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.
Расправа ће почети уводним излагањем преседавајућег судијем, а потом ће реч добити тужилаштво и одбрана.
Младић је 22. новембра осуђен на доживотни затвор због геноцида, злочина против човечности и кршења правила и обичаја рата.
Ослобођен је за геноцид по једној тачки оптужнице.
Претресно веће Хашког трибунала, кога је наследио Механизам ради окончања заосталих поступака, у пресуди је закључило да је Младић поменуте злочине поцинио својим учешћем у четири удружена злоциначка подухвата.
Механизам подсећа да је претресно веће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочинацком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије у којој су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.
Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.
Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.
Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је пре овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио даље НАТО војне ваздушне нападе на војне циљеве босанских Срба.
Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.
Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен пребаце Хашком трибуналу.
Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.
Када хапсе Вучића прочитајте ОВДЕ!
Извор: Танјуг
