Ипак, оценила је оно што може да се очекује 2. септембра у Белој кући на састанку Београда и Приштине зависи искључиво од Срба и Албанаца.
"Ако би Срби и Албанци успели да нађу прихватљиву формулу за трајни мир, Америка би то подржала, а онда би и ЕУ морала то да подржи. Свим међународним актерима је циљ да се проблем трајно реши, али се доста разликују у приступу. Један од непознатих фактора је заправо то да ли Хоти, или ко је од Албанаца сада задужен за разговоре, жели да тактизира и сачека резултат америчких избора у новембру", рекла је она.
Како је оценила, највише пажње Балкану посветила је администрација Била Клинтона, која је поставила курс спољне политике према Србији и Западном Балкану који од тада Стејт департмент прати.
"Трамп не посвећује велику пажњу Балкану у односу на сва друга спољнополитичка питања која су приоритети за Америку, али оно што разликује Трампову администрацију од сваке друге када је Косово и Метохија у питању је то да није заинтересован да слепо прати политику коју су поставиле демократе у претходним деценијама. У том смислу, за Србију би најбоље било да покуша да добије најбољи могући исход до новембра", сматра она.
Како каже, ако Бајден победи, позиција Србије у решавању косовског проблема биће неповољнија, јер ће Бајден ићи на признање у садашњим оквирима, међутим, самим тим и албанска страна неће имати много успеха, јер без сагласности Србије неће моћи нигде да стигне, а време завртања руке за признање Косова је прошло.
Павловић Мекатир објашњава да нема много разлике за Србију по питању стратешког партнерства да ли је председник Бајден или Трамп, демократа или републиканац, јер је Стејт департмент пун дипломата који остају на истим местима, будући да та места нису политичка постављења.
"Оно што Србија треба да ради на спољнополитичком плану је да гради и учвршћује дугорочно стратешко партнерство с Америком, на начин на који то раде Велика Британија или Нови Зеланд", рекла је она и додала да проблем Косова и Метохије није заступљен у америчким медијима и да амерички новинари не знају много о Косову већ формирају мишљење на основу онога што начују.
Трампова администрација је веома заинтересована за спољнополитички успех пред изборе у новембру. Прошле недеље постигнут је историјски мировни договор између Израела и УАЕ и када би Америка успела у намери да се договор Срба и Албанаца на Косову постигне на начин на који је за Србију прихватљив, то би била директна заслуга Трампове администрације. Чак и ако би се ЕУ бавила спровођењем тога договора, реално би био инициран и формулисан на америчком тлу као историјско достигнуће америчке администрације. Оно што може да се очекује 2. септембра зависи искључиво од Срба и Албанаца, Америка не жели да намеће решења јер се Трамп брендира, политички, као миротворац. Председник Трамп је заинтересован за постизање историјског мировног споразума и ако би Срби и Албанци успели да нађу прихватљиву формулу за трајни мир, Америка би то подржала, а онда би и ЕУ морала то да подржи. Свим међународним актерима је циљ да се проблем трајно реши, али се доста разликују у приступу. Један од непознатих фактора је заправо то да ли Хоти, или ко је од Албанаца сада задужен за разговоре, односно преговоре, жели да тактизира и сачека резултат америчких избора у новембру. Да ли су Албанци разумни или ирационални у својим жељама и приступу преговорима, сазнаће се 2. септембра. Из разговора који сам водила са председником Вучићем недавно за „Павловиц Тодаy“, стиче се утисак да је приступ Србије разуман – каже Ксенија Павловић.
Да ли администрација Доналда Трампа посвећује више времена Балкану него претходне администрације, поготово дијалогу Приштине и Београда?
– Највише пажње Балкану посветила је Клинтонова администрација, која је поставила курс спољне политике према Србији и Западном Балкану који од тада Стејт департмент прати. Трамп не посвећује велику пажњу Балкану у односу на сва друга спољнополитичка питања која су приоритети за Америку, али оно што разликује Трампову администрацију од сваке друге када је Косово и Метохија у питању је то да није заинтересован да слепо прати политику коју су поставиле демократе у претходним деценијама. У том смислу, за Србију би најбоље било да покуша да добије најбољи могући исход до новембра. Ако Бајден победи, позиција Србије у решавању косовског проблема биће неповољнија јер ће Бајден ићи на признање у садашњим оквирима. Међутим, самим тим и албанска страна неће имати много успеха јер без сагласности Србије неће моћи нигде да стигне, а време завртања руке за признање Косова је прошло, сви знају да такав политички приступ не доноси резултате нити трајна решења. Ако Бајден победи, проблем Косова ће се само пролонгирати, а статус кво није ни у чијем интересу.
У Србији превладава мишљење да је Трампова победа на изборима у интересу Београда. Шта можемо очекивати уколико Бајден тријумфује и шта мислите о иницијативи у САД „Срби за Трампа“?
– Ако Србија има стратешко партнерство с Америком, онда нема много разлике да ли је председник Бајден или Трамп, демократа или републиканац. Дуго се у српској јавности поставља питање који је председник у Америци бољи за Србију, али оно што многи заборављају је да је Стејт департмент пун дипломата који остају на истим местима, јер то углавном нису политичка постављења. То је једна успостављена школа мишљења и оно што Србија треба да ради на спољнополитичком плану је да гради и учвршћује дугорочно стратешко партнерство с Америком, на начин на који то раде Велика Британија или Нови Зеланд, на пример. Нисам упозната са иницијативом „Срби за Трампа“, претпостављам да мислите на америчке Србе, гласаче у Америци. Познато је да Срби у Америци махом гласају за Трампа јер је алтернатива демократска администрација, која је заслужна за бомбардовање Срба и Србије, а те ране су још свеже.
Колико је косовски проблем заступљен у америчким медијима?
– Проблем Косова није заступљен у медијима, осим када Трамп покрене иницијативу да сазове самит и те вести и анализе су углавном негативне. Америчка политика је прилично устаљена, нема неких великих заокрета, а Трамп је спреман да их прави јер је дошао из потпуно другачијег окружења и он ради оно што он хоће. Републиканци су генерално отворенији да чују и уваже став Србије. Није проблем минутажа у медијима, већ начин на који се те теме представљају и анализирају. Већина данашњих новинара у Вашингтону не зна ништа о Косову и Метохији, никада није била у бившој Југославији и пише оно што им неко на брзину објасни у вези са ситуацијом, формирају мишљење које онда нема ко да верификује јер не постоји регионална експертиза у медијима. То је тако са већином тема, спољнополитичко извештавање у Америци није експертско и доста је политизовано. Америчко новинарство је најбоље на домаћим темама.
Да ли се имиџ Србије променио у Америци?
– Сећање у Америци кратко траје због ударног циклуса вести, нон-стоп имамо неку нову кризу. Мишљење о Србији није преваленто, нити формирано. Србија има много да понуди свету и треба да размишља у оквирима капитализма и потрошачког друштва, у којем је све производ. Конзумеризам, у којем је чак и трагедија продукт. Србија није морала да иде на симулацију криза да би добила способност да њима управља. Морала је да се сама научи на примерима ратних разарања и када пролазите кроз тешке ситуације неминовно стичете способности и вештине преживљавања, развијате инстинкте. То је све животна школа и Србија може све то да претвори у производ за лидерство или мастерклас. Америка има целу индустрију лидерства у којој људи који су преживели тешке ситуације претварају тешкоће у позитивне лекције из којих други могу да уче.
Када хапсе Вучића прочитајте ОВДЕ!
Извор: Танјуг
