Годишњи Извештај о испуњавању законских и програмских обавеза комерцијалних пружалаца медијских услуга за 2019. годину, који је Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) усвојио 14. јула, показује да ниједна од четири комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом (Пинк, О2, Хепи и Прва) није емитовала свих пет обавезних програмских жанрова (информативни, дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички), како је прописано Правилником.
Програм је због тога далеко одступао од елабората на основу којих су телевизије добиле дозволе 2006. године.
Ево неких од најважнијих закључака тог извештаја:
– Као и претходних година, телевизије су и 2019. кршиле Закон о електронским медијима.
– Када је реч о оглашавању, прекршиле су закон чак 15.386 пута.
Квалитетним програмом сматра се онај програм у коме научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечји програм чине више од 20 одсто укупно годишње објављеног програма, што се није десило од добијања националних фреквенција 2006. године
– Ни током 2019. године културно-уметнички програм није емитовала ниједна телевизија, као ни претходне четири године.
– Други обавезни жанрови, осим информативног, емитују се тек у траговима.
– Три од четири телевизије нису посветиле ниједну секунду деци.
– ТВ Пинк и ТВ Хепи нису уопште емитовале четири од пет обавезних програма.
– На њиховим каналима, од обавезујућих жанрова, био је заступљен само информативни.
– Највећи удео на ове две телевизије имали су ријалити програми који су заузимали 36,42, односно 39,18 одсто програмске шеме.
– Дечји програм прошле године је емитовала само Телевизија О2, али је проблематично то што су скоро 97 одсто програма овог жанра чиниле репризе анимираних серијала.
– О2 је једини емитер који је имао у свом програму спортски програм, који на другим телевизијама уопште не постоји.
15.386 кршења Закона о оглашавању
Квалитетним програмом се, како се наводи у Правилнику, сматра онај програм у коме научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечји, заједно или појединачно, чине више од 20 одсто укупно годишње објављеног програма. У стварности су једни заступљени са мање од пет одсто, док су други остали на нивоу статистичке грешке.
То показују сви извештаји о испуњавању обавеза комерцијалних телевизија, доступни на сајту РЕМ-а, од 2010. године.
Извештаји пре 2010. на сајту не постоје, али, судећи према ранијој изјави Саше Мирковића, бившег државног секретара за информисање, велика одступања између тренутних програмских шема и елабората које су ове телевизије пријавиле постоје свих 14 година, од када су 2006. добиле националну фреквенцију.
Као ни претходне четири године, ни током 2019. културно-уметнички програм није емитовала ниједна телевизија, док се и други обавезни жанрови, осим информативног, емитују тек у траговима
„Нажалост, то је само континуитет онога што је постојало и раније, а то је да се напросто преко тога што програмске шеме у највећој мери нису у складу са оним на основу чега су дозволе добили, прелази као преко најнормалније ствари“, рекао је прошле године Мирковић за Цензоловку.
Телевизије нису много мариле ни за поштовање Закона о електронским медијима. Тако ТВ О2 од 2015. године не испуњава предвиђене квоте од најмање 50 одсто европских аудио-визуелних дела предвиђених законом.
Уколико то не уради, каже закон, обавезује се да сваке године повећа висину европских аудио-визуелних дела у односу на претходну годину. Молбе и упозорења РЕМ-а да ТВ О2 поштује закон нису уродили плодом и та телевизија је наставила да крши закон без икаквих санкција.
Током 2019. године забележено је чак 15.386 прекршаја Закона о електронским медијима, због непоштовања политике оглашавања. Емитери су најчешће кршили правило од највише 12 минута оглашавања у сату и непримерено пласирали производе. Највише прекршаја имала је Телевизија Пинк – 4.928, а најмање ТВ Хепи – 2.972.
Из РЕМ-а нам нису одговорили на питања да ли је нека телевизија кажњена због кршења закона и правилника, на који начин и зашто није било санкција.
Велика нула за културу и уметност
Документарни, научно-образовни и дечји програм су од 2012. до 2020. године били на нивоу статистичке грешке – од 0,03 до 0,54 одсто, док културно-уметнички програм на ТВ Пинк није добио ни минут времена од 2013. године до данас.
Ни међу осталим емитерима са националном фреквенцијом овај жанр није популаран. Од 2015. године све телевизије имају једну велику нулу када је реч о култури и уметности.
Санкције за овакве наказе од програма – Савет РЕМ-а не изриче.
Гордана Суша, чланица Савета РЕМ–а од 2010. до 2016. године, каже за Цензоловку да се ни у њено време телевизије нису кажњавале, већ им је Регулатор давао упозорења и опомене, или би „припретио“ да ће им одузети дозволу.
Додаје да су постојале и стимулативне мере – умањивање износа накнаде ако телевизија емитује мање профитабилне програме. Такође, она сматра да РЕМ треба новчано да кажњава телевизије које не испуњавају обавезе, а да се тај новац слива у посебан фонд, који би телевизије користиле за конкурсе и пројекте о темама које нису заступљене у програмима.
Суша оцењује да је проблематично и то што у закону нису прецизиране квоте за обавезне програмске жанрове, као и да би РЕМ морао да контролише и колико је информативни програм избалансиран, односно да ли је тзв. медијски плурализам остварен.
Намећу систем вредносту непримерен демократском друштву
Јудита Поповић сматра да је први корак ка успостављању квалитетнијег програма – поштовање закона.
„Пре свега, није интерес јавности да комерцијалне телевизије, кршећи одредбе кључних прописа из области медија, намећу систем вредности непримерен демократском друштву. Иначе, Правилником је дефинисано шта се сматра квалитетним програмом, а без научног, образовног, културног, уметничког и дечјег програма нема квалитета, али има погубног утицаја на кориснике услуга и то на националном нивоу, које, како ствари сада стоје, нема ко да штити“, оцењује Јудита Поповић.
Шта РЕМ не ради, а може?
Према члану 24 Закона о електронским медијима, „Регулатор контролише рад пружалаца медијских услуга… и дужан је да се посебно стара о томе да пружаоци медијских услуга поштују обавезе које се односе на програмске садржаје предвиђене овим законом и услове под којима им је дозвола издата, што се посебно односи на врсту и карактер програма“.
У истом закону стоји да „Регулатор може пружаоцу медијске услуге изрећи опомену, упозорење, привремену забрану објављивања програмског садржаја, односно може му одузети дозволу, због повреде обавеза које се односе на програмски садржај“.
Као и претходних година, телевизије су и 2019. кршиле Закон о електронским медијима, а када је реч о оглашавању, прекршиле су закон чак 15.386 пута
Стога, како сматра Јудита Поповић, чланица Савета РЕМ-а, регулаторно тело не само што може већ је и дужно да казни телевизије, и то на начин којим би их мотивисао на поштовање прописа.
Она наводи да Извештај само констатује ноторне чињенице, те да је заједно са колегом Слободаном Цвејићем још у марту од осталих чланова и чланица Савета затражила да се изврши контрола Извештаја.
Поповић и Цвејић су послали допис Савету РЕМ-а у којем подсећају да је ово тело дужно да контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени Закона о електронским медијима, те да је обавеза Регулатора и да истражи потребе корисника медијских услуга и штити њихове интересе.
Предложили су да председник Савета наложи Стручној служби да спроведе истраживање међу корисницима медијских услуга о њиховим потребама око ријалитија, начину презентације лечења ковида 19 на Пинковим програмима и сличним креативним садржајима, али је, како каже Јудита Поповић за Цензоловку, та иницијатива остала без одговора.
Колапс квалитета, две трећине ријалитија
Од 2013. године расте удео ријалитија у програмским шемама, који кулминира 2015. године, када је удео тог програма у шеми ТВ Хепи био чак 58,42 одсто. Потпуни колапс квалитета програма на сцени је у 2018. и 2019. години, када је удео информативног и ријалити садржаја на телевизијама Пинк и Хепи био 65,97, односно 74,86 одсто.
Гордана Суша објашњава да форсирањем ових програма, емитери желе да утичу на формирање мишљења и ставова публике када је информативни програм у питању, а са друге стране, да преко ријалитија дођу до лаке и брзе зараде.
Прочитајте ОВДЕ какво је то ново понижавање војске.
Извор: cenzolovka.rs
