Православни верници данас обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије. Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанаком нове вере и новим Христовим доласком.

Народна веровања

Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама. Позната је и сцена са светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Стари Бог Перун као Свети Илија

Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових жреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти Краљевине Југославије и доласка комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.

Дан Светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском календару, а 2. августа по грегоријанском календару.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.

Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.

Кад је реч о модерним искуствима, многи верници који данас славе славу одавно на свог свеца заштитника не узимају ни пеглу ни усисивач у руке или шта слично јер се дешавало да на им на Илију из чиста мира прегори електрични уређај?! 

Многи су пред долазак гостију хтели да "допеглају" столњак или свечану кошуљу или да после постављања славског стола усисивачем покупе мрве или понеку трунку, али то више не раде. Све заврше вече раније, осим домаћица које имају посла за шпоретом…

Лазар 3 у нападу! Више о томе ОВДЕ!

Извор: Курир