02-08-2020 15:53 Ратни извештаји Наоружање Издвојено Свет Планета

Нове генерације оружја су универзалне и могу се користити с копна и с ратних бродова или с борбених ваздухоплова па нуклеарна оружја нове технолошке генерације отежавају класификацију и склапање нових споразума о ограничавању стратешког нуклеарног наоружања.

Руска нуклеарна ракета (Фото: РИА)

Пропаст уговора о ограничавању нуклеарног оружја малог и средњег домета у Европи (ИНФ) и за сада никакав напредак у руско-америчким преговорима око новог уговора о контроли стратешког нуклеарног оружја (СТАРТ) нису узроковани само одсутношћу воље за споразумом Русије и САД-а. Важну улогу има и технолошки развој који је изродио софистицирана оружја вишеструке намене с могућношћу лансирања с различитих платформи.

Последњих десетлећа настала су нуклеарна оружја потпуно различита од оних која су била предмет пропалих уговора о ограничавању нуклеарних оружја. Нова технологија и нови универзални борбени системи као преносници нуклеарног оружја заправо су срушили старе уговоре. На стратешком нибоу, иако је број нуклеарних бојних глава код свих посредника знатно мањи него за време Хладнога рата, нова стратешка нуклеарна оружја и она која се тек развијају захваљујући технолошком напретку постала су прецизнија, мањих димензија и прилагодљива различитим борбеним платформама.

Тако САД на интерконтиненталне пројектиле великог домета, који су у споразумима СТАРТ увек без икаквих двојби били у категорији стратешких оружја, планира постављати нуклеарне бојеве главе мале снаге. Тако прилагођена стратешка оружја користила би се на тактичкој и оперативном нивоу а како не би имала стратешку намену, америчка страна сматра да их се не би требало третирати као стратешка нуклеарна оружја. Настало је двоумљење што заправо карактерише стратешко нуклеарно оружје које би било предмет новог руско-америчког уговора о ограничењу стратешког нуклеарног оружја (СТАРТ).

Прецизни апарати

Спорно је је ли то домет или снага бојевих глава, односно начин примене. Уз то некада је било јасно разликовање оружја копненог базирања и оружја поморског и ваздухопловног распореда. Но, нове генерације оружја постале су универзалне и могу се користити како с копна, тако и с ратних бродова, подморница или пак с борбених ваздухоплова. Нуклеарна оружја нове технолошке генерације отежавају класификацију и склапање нових споразума о ограничавању стратешког нуклеарног наоружања.

Док нова стратешка нуклеарна оружја уз политичке спорове, пример око потребе укључивања Кине у преговарачки процес поред Русије и САД-а, отежавају стварање новог споразума о контроли новог стратешког наоружања за један оружни сиситем слободно се може рећи да је уништио споразум ИНФ о ограничену нуклеарног оружја кратког и средњег домета копненог базирања у Европи. Реч је о америчком систему европске противракетне одбране, прецизније о његовом лансеру Мк41 ВЛС којег због способности вишеструке намене, укључујући и лансирање крстарећих ракета, руска страна сматра офанзивним нуклеарним оружјем које је кршило споразум ИНФ, док је америчка страна тврдила да он тамо не припада јер је део обрамбеног антиракетног штита.

Руска страна такође је развијала нова нуклеарна оружја кратког и средњег домета, док је амерички оружни систем уистину тешко сврстати у неку одређену категорију и уклопити га у било какав уговор. Коначно у лето 2019. САД су напустиле нуклеарни споразум ИНФ с Русијом, а томе је у великој мери придонело и неслагање око карактера и борбених способности лансера Мк41 из састава америчке противракетне одбране у Европи. Морнарички систем противракетне одбране Aegis Ballistic Missile Defense System (Аегис БМД или АБМД) прилагођен копненом базирању као Aegis Ashore Missile Defense System- ААМДС на борбеним положајима у Румунској и Пољској с моћним радаром АН/ТПЈ-2 у Турској, заповедништвом у Рамстеину у Немачкој и поморском компонентом од 4 разарача америчке 6. флоте с идентичним наоружањем сви заједно увезани у амерички антибалистички систем (Ground-Based Midcourse Defense -ГМД) под контролом америчке агенције ракетне одбране (U.S. Missile Defense Agency -МДА) део је масивног престројавања америчког нуклеарног арсенала и његове способности вођења ограниченог нуклеарног рата на европским просторима.

Пројекат није готов

Последично, фамозни ракетни штит постао је прва црта нуклеарног судара САД-а и Русије на европском тлу. Цели систем европске противракетне одбране до данас није изграђен јер нису довршене инсталације у Пољској, а предвиђа се да ће то бити учињено тек 2022. Но, оперативним покретањем положаја номинално одбрамбеног ракетног штита (Aegis Ashore Missile Defense System-ААМДС) у румунском Девеселу започело је надмудривање руске и америчке стране о томе крши ли он одредбе ИНФ споразума. Проблем није у ракетама СМ-3 Блок 1Б које користи ракетни штит и које чак немају класичну експлозивну бојеву главу, него носе кинетичку главу без експлозива (Lightweight Exo-Atmospheric Projectile -ЛЕАП) која уништава балистичке пројектиле кратког и средњег домета у њиховој средњој фази лета, изван атмосфере изравним сударом. Иначе, пројектили СМ-3 Блок 1Б ракетног штита нису у стању уништавати стратешке интерконтиненталне балистичке пројектиле (ИЦБМ), а тек ће планиране будуће верзије имати ограничене способности њиховог пресретања. Тајна се не крије ни у инсталираном радару АН/СПЈ-1Д који прати циљеве за ракете. Суштина проблема је у уграђеним окомитим лансерима за испаљивање ракета Мк41 ВЛС (Мark 41 Vertical Launch System). Наиме, у бази у Девеселу уграђени су лансери нападне верзије система антиракетне одбране Аегис дужине 7,7 метара који поред ракета СМ-3 могу испаљивати и крстареће ракете БГМ-109 „Томахавк“ с нуклеарним бојевим главама, које с дометом од око 2500 километара лако могу из Девеселуа продрети дубоко у Русију, све до Москве.

Лажу

Формално-правно уговор о ракетама средњег домета ИНФ прекршен је већ копненим базирањем самог лансера забрањених ракета, али ко може изричито тврдити да је то лансер Мк41. Он је једноставно универзални лансер првотно предвиђен за уградњу на ратне бродове који може испаљивати различите пројектиле-противваздухопловне, противбродске, противподморничке, противбалистичке СМ-3 и крстареће ракете „Томахавк“.

Лансер Мк41 има потенцијал лансирања отказаним уговором ИНФ забрањеног оружја, а Американци тврде да га за то ни у којем случају не мисле користити и да је намењен искључиво лансирању антибалистичких ракета СМ-3. Руси пак тврде да је уговор био прекршен јер је то заправо лансер „Томахавка“. Американци и даље након иступања из споразума ИНФ тврде да је то универзални лансер и да би тек појава самих пројектила „Томахавк“ у бази Девеселу било кршење пропалог споразума.

У сваком случају Руси немају пуно избора него рачунати да су у Румунској распоређене америчке крстареће ракете ‘Томахавк’ те да ће исте такве бити распоређене и у Пољској. Лансер Мк41 довео их је у ситуацију да морају рачунати на претњу којој морају прилагодити свој нуклеарни систем, а не могу је доказати. Руска страна и данас тврди да је лансер Мк41 из састава европског противракетног штита оружје вишеструке намене с потенцијалним офензивним способностима маскираним у одбрамбени систем.

Амерички систем објективно гледано има велики недостатак који умањује његов офанзивни карактер – фиксно базирање. Руска страна тврди да то не умањује његов офанзивни потенцијал јер је ионако замишљен као оружје првог удара чији је кратки животни век у случају нуклеарног сукоба унапред укалкулисан.

Како било, спорење око ракетног лансера Мк41 у знатној мери је придонело америчком иступању из споразума ИНФ и пропасти досадашњег система контроле нуклеарног оружја средњег и кратког домета. Нови оружани систем без борбеног активирања тако је разорио стари нуклеарни споразум.

Нова стратешка нуклеарна оружја отежавају склапање новог СТАРТ уговора о контроли стратешког нуклеарног наоружања. Садашњи споразум о ограничавању стратешког наоружања СТАРТ 2010 потписан 2010. у Прагу између САД-а и Русије истиче 5. фебруара 2021. Преговори о новом су у овом тренутку у слепој улици.

Шта је акција под називом “Турско-азербејџански орао 2020”, сазнајте ОВДЕ!