Ако су до сада крвопролиће изазивале разне фракције џихадиста и других побуњеника, овог пута у главној улози су побуњене јединице регуларне армије које су заробиле председника и премијер Малија. Ова информација у првом тренутку није потврђена, али са терена стижу вести да је војска опколила резиденцију председника Ибрахима Бубакара Кејте у престоници Бамако, где је и штаб мировне мисије и запуцала у ваздух. Претпостављало се да се премијер Бубу Кисе крије са председником, а према незваничним информацијама обојица су одведена у војни логор 15 километара северно од Бамака.
Ухапшени су и министар финансија, председник скупштине и други високи функционери, а побуњене јединице блокирале су путеве, док су сва предузећа и продавнице у граду затворени. Наводи се да је председник потом дао оставку и распустио парламент.
Крваве године
Војску подржавају демонстранти који на улицама месецима траже оставку председника, а нису се ни до сада уздржавали од насиља приликом демонстрација. Овог пута немири су почели у граду Ката, одакле је кренуо и претходни државни удар пре осам година. Војници су тамо данас узели оружје из арсенала касарне и притворили високе војне официре.
Епилог је још неизвестан, али дипломатски извори забринути су да се насиље не прошири, нарочито ако различите герилске групе покушају да искористе безвлашће као и много пута до сада. Најкрвавије је било 2016. године када је у близини града Севаре у централном делу земље наоружани нападач отворио ватру на припаднике међународних мировних снага из Тога и убио петорицу. Војници су тада пратили конвој са медицинским тимом који је обилазио сиромашно становништво у унутрашњости.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 20, 2020
Напади џихадиста
Тадашњи генерални секретар Бан Ки Мун могао је само с тугом да констатује да су те године убијена чак 23 припадника мировне мисије у и десетак напада на различитим местима, нарочито на северу земље. Међутим, ситуација није била много боља ни наредне године, нарочито због ракетних напада џихадиста на Бамако и две базе УН у Малију, када је убијено најмање девет особа, међу којима су били и припадници мировних снага. Срећом, међу српским мировњацима жртава није било, а министар одбране Александар Вулин саопштио је да су они тада били далеко од места напада, заједно са немачким колегама. Вулин је истакао да је Мали опасно подручје где је до тада око 100 припадника мисије Уједињених нација трагично настрадало.
У мисијама 281 војник
У пет мировних операција УН тренутно је ангажовано 259 припадника Војске Србије: у Либану, Централноафричкој Републици, на Кипру, у ДР Конгу и на Блиском истоку. А на основу резолуција УН у војним операцијама ЕУ учествују 22 наша војника и официра: у Сомалији, Централноафричкој Републици и Малију.
Војска Србије учествује у ЕУТМ Мали од 15. децембра 2014. године са медицинским тимом састава лекар и два медицинских техничара, који се ротирају сваких шест месеци.
Заседа СБ УН
Генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је на хитно и безусловно ослобађање председника Малија, Ибрахима Бубакара Кејта који има снажну подршку Француске, бившег колонизатора.
И шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борел осудио је пуч у Малију.
– ЕУ одбацује било какву противуставну промену. То никако не може бити одговор на дубоку кризу која траје већ неколико месеци – рекао је Борел, а у Њујорку је заказано хитно заседање Савета безбедности УН.
Заблуда УН и ЕУ
УН и ЕУ били су убеђени да ће ризик по мировњаке у Малију бити безначајан, пошто они имају мисију само да обучавају локалне регуларне снаге и пружају логистичку и медицинску помоћ у овој сиромашној земљи. Међутим, показало се да су они стално на мети напада џихадиста и других побуњеничких група, а овог пута у опасност су их довеле управо снаге које су обучавали.
Оно што следи је горе од пандемије, спремите се за ОВО.
Извор: vesti-online.com
