Није тајна да је спољна политика републиканца Доналда Трампа далеко од онога што су Албанци на Косову навикли да добијају од Вашингтона, у том смеру се много и улагало, и није због тога чудно што у председничкој фотељи прижељкују неког политичара из некадашње гарнитуре Демократске странке. А, Бајденова појава их много више подсећа на златни период Клинтона, Олбрајтове или Обаме, на пример.
Шта ако Трамп остане на истом месту и после 3. новембра?
Актуелни амерички председник променио је у претходне четири године много тога устаљеног у политици САД. И на унутрашњем и на спољном плану. Од самог почетка поставио се као жесток противник узалудног трошења новца америчких пореских обвезника на „међународну помоћ“, што је био заштитни знак многих председника пре њега. Упућени тврде да је рат између глобалиста и суверениста у САД увелико пресељен из подземља на јавну сцену, а смањење војног присуства широм планете и избегавање ратних авантура, од којих се деценијама одржавао амерички војно-индустријски комплекс још један је од Трампових „грехова“.
Заокрет који је Трамп решио да спроведе наишао је на снажан отпор оних структура које су највише погођене његовим реформама. „Дубока држава“ формирана још од Кисинџера и Бжежинског наовамо због тога ратује с 45. председником САД од првог дана његовог мандата. Силна се медијска и свака друга машинерија дигла против њега, али он не одустаје. Ове године на Дан независности поручио је да ће заштитити и очувати амерички начин живота, “који је почео 1492. године када је Колумбо открио Америку“.
– На путу смо да поразимо радикалну левицу, анархисте, агитаторе, лопове и људе који, у многим случајевима, апсолутно немају појма шта раде. Никада нећемо дозволити љутој банди да сруши наше статуе, избрише нашу историју и поучава нашу децу – поручује Трамп.
Ипак, изборна година жестоко је уздрмала САД. Расни немири на улицама највећих градова и тешке последице пандемије коронавируса, посебно оне по америчку привреду и стандард грађана, прилично су уздрмале Трампову позицију, па у овом моменту не изгледа као претерани фаворит за останак у Белој кући, и у складу с тим тешко да му је много стало до дешавања изван сопственог дворишта. Ипак, сигнали који континуирано стижу из Вашингтона говоре да је Косово „на радару“, и да Трампова администрација не одустаје од јаке амбиције да пресудно утиче у дијалогу Београда и Приштине. И ту долазимо до проблема.
Инсистирање Трамповог изасланика Ричарда Гренела да се Београд и Приштина економски повежу, а да ће политички део односа доћи на ред касније, нешто је од чега се албанским лидерима на Косову диже коса на глави. Они од Вашингтона очекују да пред Србију после бомби тресне на сто готово решење о признању Косова, никако им није у плану јачање веза с Београдом и прича о некаквој економској унији.
Истовремено, територијални уступци на штету “косовског суверенитета”, према којима Трампова дипломатија нема експлицитно негативан став, додатно распаљују љутњу Приштине, а нарочито званичног Берлина, који је традиционално на истој линији са америчким демократама усидреним у Стејт департменту. Они су одавно укључили аутопилот у вези са Косовом и јако их потресају нови ветрови који стижу из Беле куће.
Састанак приштинске и београдске делегације на позив Гренела у јуну је зато брутално заустављен. Тачи је избачен из игре хашком оптужницом која се пише већ 20 година, и ето баш на дан пред пут у Вашингтон неко је отпечатио тај коверат.
Нови датум је 2. септембар. У Приштини се увелико “кува” у вези са тим одласком. Харадинај је чак, ваљда у складу са изборима у Америци, најавио и сопствену кандидатуру за председника, прети рушењем Хотијеве владе и тражи коначно решење у Белој кући. Сличну драму је, да се подсетимо, изазвао и када је увео таксу од 100 одсто на српске производе, која је на дуже укинула сваку могућност разговора. Док још једна актуелна косовска влада виси о концу и спрема се конкурс за Тачијеву фотељу, Приштина Београду пред сваки састанак, па тако и пред овај, упркос порукама председника Вучића да не троше улудо керозин, испоручује захтев за безусловно признавање.
Све то говори сасвим довољно о “спремности” за дијалог, па је потпуно јасно због чега се предстојећи председнички избори у САД чекају на Косову са изузетним нестрпљењем и пажњом.
Шта је Eрдоган урадио прочитајте ОВДЕ!
Извор: kosovo-online. com
