Последњи у низу тих примера је својатање манастира Високи Дечани, али и покушаји да се уз ову светињу која је под заштитом Унеска по сваку цену изгради магистрални пут.

Према подацима Српске православне цркве од 1999. године и доласка међународних мировних снага, на простору Космета до данас је уништено, запаљено или девастирано више од 150 цркава и манастира. Када би се збројила и сва она православна гробља која су се такође нашла на удару, тај број би био најмање четвороцифрен.

Врх цивилизације

Донедавни шеф Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун каже  да не постоји место на Космету где Албанци нису покушали да затру постојање Срба и то није пројекат који је започео 1999. године.

– Тај пројекат има свој континуитет далеко пре агресије НАТО и доласка Кфора. Сведоци смо покушаја завршетка етничког чишћења српског народа са Космета и затирања трагова бивствовања Срба на том простору. Главни циљ је да се на сваки начин избрише духовни и верски идентитет српског народа и да се онда изврши крађа тог идентитета – истиче Дрецун.

Савременик већине тих догађаја, Живојин Ракочевић, књижевник и новинар из Грачанице, оцењује да је све оно што се тренутно догађа са манастиром Високи Дечани заправо парадигма и за судбину свих других српских светиња по Космету, као и преосталог народа.

– Када сте сведоци да нема никакве казне за оно што се ради и у Високим Дечанима, али и другде широм Космета, тада постаје јасно да је реч о незауставивом процесу у коме се уништава живот. Нису Дечани лепо сложено камење и слике на зидовима: то је живот и сами врх једне цивилизације – истиче Ракочевић.

Мартовски погром

Највише српских светиња страдало је за последњих 20 година и то у два таласа. Први се одиграо са доласком Кфора средином 1999, а други 17. марта 2004. Само од јуна до октобра 1999. године уништено је или девастирано чак 78 српских светиња од којих већина потиче из средњег века.

Међу првима се на мети нашао манастир Светих архангела у Призрену и недалеко од овог града манастир из 15. века, Светог Марка Коришког.

Али, тужну судбину да буду опљачкани, запаљени или дигнути у ваздух доживели су и други манастири од којих је највећи број саграђени у средњем веку попут манастира Бинач, Светог Уроша, манастира и Цркве Светог арханђела у Горњем и Доњем Неродимљу, манастира у Зочишту из 1327. године…

Оно што су албански екстремисти започели те 1999. покушали су да заврше пет година касније у догађајима који се с правом називају мартовски погром. Најтрагичније од свега је што је све то рађено у присуству међународних мировних снага које у највећем броју случајева нису мрднуле ни прстом да било шта спрече.

Изузетак су били припадници италијанске падобранске бригаде „Фолгоре“ који су те 2004. године одбранили не само Високе Дечане већ и друге манастире у својој зони одговорности због чега их је исте године Свети синод СПЦ одликовао Орденом Светог Саве другог реда.

Милован Дрецун упозорава да до сада нико није одговарао за рушење или девастирање православних верских објеката.

– То и не треба да чуди, зато што нико није одговарао ни за убиства, силовања, протеривања и пљачку српске имовине која и даље траје. Албанци на сваки начин покушавају да обришу сваки траг постојања Срба на Косову и Метохији – истиче Дрецун.

Модро лице учитељице….

На питање шта им је најемотивнија слика везана за страдање српске баштине и народа на Космету Дрецун каже да је то чињеница да у 21. веку, у срцу Европе, један народ нема могућност да слободно посети своје светиње или запали свеће на гробове својих предака.

– Најтеже од свега ме као човека боли чињеница што људи ни дан-данас не могу слободно да посете своје светиње јер и даље постоји оправдани страх да ће их неко на том путу пресрести или каменовати. Највиши степен мржње једног народа према другом је када му уништавате надгробне споменике, а српски гробови се и даље чупају и уништавају и то све у Европи, у 21. веку – закључује Дрецун.

Живојин Ракочевић те слике тренутно везује за Призрен.

– Ових дана се бавим нешто више Призреном па су ми у свести слике убиства овог града 17. марта 2004. Био је то систематски напад на дух града и храма, на његове беспомоћне старце. Изубијано, модро лице учитељице Добриле Долашевић и велика генијална фреска Богородице и Христа са котарицом изударана, спаљена претворена у тамну мрљу – поручује Ракочевић.

Отимање по закону

Живојин Ракочевић каже да судбину српског Нотр Дама – Високих Дечана треба посматрати као парадигму страдања и свих других српских светиња на Косову, а да ти напади имају три нивоа.

– Први ниво је започео окупацијом 1941, а настављен доласком комунистичких власти после рата одузимању манастирске земље и имовине. Комунистичка партија је на Видовдан 1946. одузела 800 хектара земље, и све судске инстанце тадашње земље су за један једини дан потврдиле одлуку Партије. Остало је отимао како је ко стизао – подсећа Ракочевић.

Други ниво напада на српске светиње је био покушај да се манастири и цркве претворе у музеје.

– Комунистичка идеологија је то спроводила, а „умерени“ албански моћници то подржавају и данас па кажу да су Дечани благо Косова, као да су монаси кустоси у неком музеју. Та безличност служи да би се замаглила истина о суштинском власништву над црквама и манастирима. На крају, трећи ниво тог напада се огледа у агресивној пропаганди протеклих двадесетак година да су Дечане градили Албанци, а Срби им их отели у средњем веку. Ова атмосфера диктира минобацачке нападе, вербалну агресију, исламисте који провоцирају, претње преко мрежа… – истиче Ракочевић.

Шта је у документу који је достављен Вучићу, сазнајте ОВДЕ!

Извор: vesti-online. com