Тако, пред крај одмора, много ствари о којима претходних година нисмо размишљали сада би могли да нас коштају скока броја заражених који претендују да буду праве корона бомбе.
Повратак људи из иностранства
Није велики број оних земаља у које наша нога може да крочи а да се не тестирамо или одемо у карантин. Због тога туриста из Србије ове године је све мање. Међутим, то није спречило наше људе да се упусте у авантуру и крену пут, ако ништа друго, бар региона.
На граничном прелазу са Босном и Херцеговином су огромни застоји широм земље до саме границе, а након преласка готово сваки други аутомобил био је са српским таблама највише оних престоничких.
Будући да Срби могу у БиХ без икаквог тестирања, не чуди што су се сви бацили на регионални туризам. Оно што је наша репортерка још приметила: готово да нико ни не носи маске, а гужве у најпопуларнијим туристичким дестинацијама попут Вишеграда, Неума, рафтинга Таром, Сарајева и других једнаке су онима и пре целе гунгуле око короне. На рафтингу у суботу, према речима домаћина било је чак 500 чамаца, махом људи из Србије и региона.
Ништа боља ситуација није ни у Хрватској, где је недавно путовање за Србе одобрено уз тестирање. Ова земља се данима бори са обарањем неславних рекорда по броју заражених, па је то изазвало велии број туриста да окуси све чари хрватскиг приморја.
У Црној Гори нема толико очекиване гужве упркос отварању граница, али за омиљено летовалиште наших људи сигурно да влада велико интересовање.
Било како било, сви ти људи ускоро завршавају своје одморе и враћају се кућама, па у томе лежи опасност за стварање нових жаришта корона вируса у нашој земљи. Шта ће бити са тим, видећемо у наредним данима.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 25, 2020
Почетак школске године
Некада ђачке торбе, свеске и нова одећа, данас нешто сасвим друго. Почетак школске године деценијама за нама почињао је на исти начин - родитељима и децом који се ужурбано спремају да њихови ђаци буду потпуно спремни за нове изазове. Изазови су сада другачији - у епидемији корона вируса ствари нису толико једноставне као што су биле, па би епидемија са почетком нове школске године могла да поново ухвати залет.
Колико почетак школске године може да донесе проблема сведочи и пример Немачке у којој се након само две недеље наставе корона вирус појавио у чак 41 школи само у Берлину.
На то у недељама за нама упозоравали су сви чланови Кризног штаба. Епидемиолог Предраг Кон је у више аврата управо почетак школске године означио као кључан за даљи развој епидемије будући да ће доћи до веће концентрације деце са великим бројем контаката.
Маске, које изазивају буру на друштвеним мрежама, иће обавезне за децу и колико год да је тај модел споран за део јавности, чини се, једино он у овом тренутку може да спречи даље разбуктавање короне.
Опуштања свакако нема, у томе су сложни сви, а о томе колико је ово преломан тренутак за читацо становништво говорио је и епидемиолог Бранислав Тиодоровић.
- У стручном делу Кризног штаба имамо заједнички став и ту нема дилеме, да је потребно да деца пођу у школу што је засновано на неколико фактора. Први јесте повољнија епидемиолошка ситуација. Да крене нови пик не би ишли у школу него би се настава пратила онлајн, ту дилему одмах да рашчистимо. Праћење епидемје свакодневно ће нам указивати на то шта се дешава. Други фактор потреба, нема развоја социопсихолошког младог организма посебно од 1 до 5 разреда ако се не омогући да се друже, да буду у школи под надзором, сви памтимо учитеље и то нам остаје целог живота. То је битно за развој младог организма у социопсихолошком смислу, морамо знати да је то важан поступак који се не може избећи. Трећи фактор је спремност друштва, пре свега мислим на просветне раднике, њихова спремност да раде под другачијим условима, да буду припремљени да функционишу на најбољи могући начин. Није им лако, то је тежак посао – истакао је он.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 24, 2020
Из баште у затворени кафић
Лепо време и високе температуре неће трајати вечно, тачније, по свим могућим прогнозма ускоро се ближи крај лета, а са њим, већим падавинама и хладним вечерима долази на ред затварање башта кафића.
До сада, оне су биле излаз за све оне који не би да превише времан проводе у кући, али и једини начин да се опусте, будући да клубови и кафане не раде до ситних јутарњих сати.
Влада и Кризни штаб дали су олакшање мере, па они више не раде до поноћи, већ сат дуже. Ипак, поставља се питање како ће све то изгледати у оном тренутку када не буде више могуће да се седи на отвореном, где је циркулација вируса смањена. Једина опција је да се пређе у затворене просторе, а са тим и евенуталним додатним опуштањем мера, ситуација би могла да измакне контроли.
Повратак студената у домове
Коначно, дођосмо и до студената. Како су рекли надлежни, већ се у студентске домове вратило њих 3.-4.000, а још два-три пута толико се очекује наредних недеља. И стизаће из свих крајева Србије у Београд, али и из Црне Горе, Републике Српске...
Подсетимо, када је корона букнула крајем јуна, више од 300 заражених имали смо управо међу академцима. Због тога су претходних дана донете и посебне мере, па ће у ученичким и студентским домовима до даљњег важити нова правила.
Уз строгу хигијену, када и како се пере постељина, у прописаним мерама је и да нема посета у собама, преноћишта и славља, у читаоницама су маске обавезне све време, а забрањено је послуживање кечапа, сенфа, сосева, уља, сланика, шећера, чајева из посуда за заједничку употребу.
У установама са трпезаријом мале квадратуре у јеловник ће се чешће налазити врсте оброка који се могу делити у форми „ланч пакета“ који ће се конзумирати ван установе, на отвореном.
Шта је Светозар Маровић испричао о Милу погледајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
