Ратко Младић лично у судници присуствује расправи и носи заштитну маску на лицу, док је његов главни бранилац Бранк Лукић јуче одјавио своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко.
Они се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цену, у време пандемије ковида 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента.
У судници међутим као део правног тима за одбрану Младића расправи присуствују бранилац Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот.
Расправу је отворила председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе, подсећајући на ток жалбеног поступка и више одлагања који су уследили од марта, услед операције коју је Младић имао, његовог опоравка, затим пандемије ковида 19.
Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци поднели писане жалбе на ту пресуду.
Ослобођен је за геноцид по једној тачки оптужнице.
Младић је уложио жалбу по девет основа, са под основима, којом тражи ослобађање од оптужби, или понављање суђења, а као алтернативу и умањење казне, навела је судија Њамбе.
Она је додала да је тужилаштво жалбом тражило да се Младић осуди и по једног тачки за геноцид по којој је ослобођен.
На усменој расправи говориће се о детаљима из жалби и аргументима којима подржавају своје наводе.
Први ће говорити бранилац Младића, адвокат Иветић а онда ће реч добити тужилаштво.
Расправа је планирана да се одржи и сутра, када је планирано да се суду обрати и Младић.
Усмена расправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије ковида 19.
Младићеви адвокати су недавно поново тражили одлагање расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена.
Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.
Како је пресуђено Младићу
Судија Њамбе је подсетила на пресуду претресног већа Хашког трибунала, који је наследио Механизам ради окончања заосталих поступака.
У пресуди је закључило да је Младић поменуте злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата.
Претресно веће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.
Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.
Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.
Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.
Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.
Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.
Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.
Драматичну анализу о пандемији, економским последицама и шта се крије из вакцина сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
