Ликвидација Жељка Ражнатовића Аркана 15. јануара 2000. изазвала је мук у српском подземљу. Али, после само неколико недеља покренута је сурова освета. Један за другим, те зиме 2000. године, "падале" су вође београдских гангова. Поред миљаковачког, нападнут је и бежанијско-новобеоградски клан. Са више хитаца из "калашњикова", 25. фебруара 2000. убијен је Радослав Трлајић, звани Бата Трлаја (37). Сачекушу су му припремила чак тројица нападача.
Трлајић је ликвидиран испред улаза у зграду број 142, у Улици др Ивана Рибара у Новом Београду, на око 500 метара од свог стана. Било је 22.30 сати када су запраштали смртоносни хици. Претпоставља се да су га убице чекале у аутомобилу, на неосветљеном паркингу.
Вођа Новобеограђана и власник Фудбалског клуба "Бежанија" непосредно пред пуцњаву био је у свом БМW и возио се ка броју 118 у др Ивана Рибара, ка стану где живи. Док је прилазио згради, вероватно је приметио нападаче, који су га чекали. Дао је гас и аутомобилом покушао да умакне смрти бежећи ка другом крају насеља. Убице су, међутим, запуцале.
Успели су да га ране и он је у следећем тренутку, 200 метара даље, изгубио контролу над возилом, скренуо са пута, слетео у јарак и преврнуо се. Тешко рањен Трлајић је, ипак, успео да се извуче из аутомобила и трчећи крене ка оближњим зградама да нађе спас.
Под правом кишом метака успео је да претрчи још стотинак метара, преко ливаде, али су убице биле брже. Стигли су га и изрешетали калашњиковима. Трлајић је сав у крви остао да лежи на плочнику, испред броја 142. Нападачи су побегли колима, а успут су се ослободили и оружја. У ширем кругу места злочина, током увиђаја, полиција је пронашла два калашњикова, један пиштољ, оквир за аутомат и много чаура различитог калибра.
У првом моменту се претпостављало да је пиштољ испао Трлајићу, који је по свему судећи, покушао да узврати на напад. То се касније показало тачним. Још исте ноћи полиција је пронашла и ауди којим су убице побегле са места злочина. У њему је био остављен и трећи калашњиков, коришћен за Трлајићеву ликвидацију. Злочинци су се, међутим, потрудили да уклоне све друге трагове и отиске, који би могли да помогну при истрази. У аудију је пронађена и стара полицијска одећа.
Мала бара, много крокодила
Радослав Трлајић је у београдском подземљу био познат по реченици: „Мала бара, много крокодила“, којом је описао оно што се дешавало деведесетих година у Србији. Према неким изворима, мотив његовог убиства су нерашчишћени рачуни у трговини дрогом.
За Трлајића се у београдском подземљу одавно говорило да је на "црној листи". О пословима вође новобеоградског клана углавном се све знало. Припадници СУП Београд ухапсили су га марта 1998. године сумњичећи га да је организовао транспорт са готово четири килограма кокаина. Ухапшен је у пошти на Бежанијској коси са још четворицом пријатеља.
Неколико месеци пред смрт, Трлаја се посвађао са Зораном Ускоковићем Сколетом, човеком који је био помињан као организатор убиства Жељка Ражнатовића Аркана, али никад није разјашњено око чега су се сукобили.
Трлајић ће остати упамћен и као човек који је на леђима носио Кристијана Голубовића кад је овај, приликом бекства, повредио ногу скочивши с трећег спрата Петог општинског суда у Београду.
Међутим, убиство Трлајића ипак се повезује као део освете због ликвидације Жељка Ражнатовића, иако није до краја разјашњена нити доказана његова евентуаллна умешаност. Једино је познато да су поједини чланови бежанијског криминалног клана касније оптужени и осуђени за убиство комнданта СДГ.
Трлајића је полиција повезивала с трговином наркотицима, као и са топлес-баровима широм Војводине, којима је "позајмљивао" играчице.
Он није успео да плати око пет килограма кокаина, вредних око два милиона марака. Ту дрогу је полиција запленила у пошти на Бежанијској коси у марту 1998. Тада је Трлајић ухапшен с тројицом саучесника док су преузимали пакет од извесног Карлоса из Колумбије.
Каква је спрега Мила Ђукановића и италијанске мафије, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Курир
