Убрзање економског раста и отварање нових радних места биће теме првог састанака Александра Вучића и Авдулаха Хотија у Белој кући, потврђено је из Вашингтона. “Политика” је недавно објавила да ће на дневном реду заправо бити велики инфраструктурни пројекти, чија вредност прелази неколико стотина милиона евра.
Саговорници портала Нова наводе да би Хоти и Вучић могли да разговарају о пројектима који су већ најављени, а чија реализација још није почела.
Очекује се да би њихово спровођење управо могла да убрза САД, нарочито у виду притиска, али и финансијске помоћи.
Изградња аутопута Ниш – Мердаре – Приштина
Почетком ове године у Минхену договорена је изградња аутопута Београд – Приштина. Тада је Изјаву о немарама о његовој изградњи у име Србије потписао је Марко Ђурић у Минхену, а потписивању су присуствовали изасланик америчког председника Ричард Гренел и председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи. Српска страна убрзо ће кренути у реализацију овог пројекта, док Приштина није много одмакла од почетка.
Србија би до краја године требало да започне радове на првој траси изградње аутопута до Приштине. Реч је о деоници од Ниша до Плочника, која је дуга 33 километра, а процена вредности радова на изградњи полупрофила, експропријације и пројекта износи око 250 милиона евра.
За изградњу ове деонице Србија је позјамицу од Европске инвестиционе банке у износу од 100 милиона евра, а у виду гранта обезбедила је још 40,6 милиона евра. Раније је најављено да ће остатак новца бити обезбеђен из кредита Европске банке за обнову и развој.
Како су раније рекли у Министарству грађевинарства, друга деоница овог ауто пута од Плочника до Мердара дуга је 44 км и у њу ће бити уложено око 570 милиона евра.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука каже да приштинска страна није ни почела да ради на овом пројекту.
“Претпостављам да ће са америчке стране бити притисака на Приштину да крене у његову реализацију. Код нас је усвојен план и реализација на изградњи прве трасе би требало да крене до краја ове године”, наводи он.
Обнова железничког саобраћаја
На истом састанку у Минхену потписана је и Изјава о обнови железничког саобраћаја и то на деоници од Београда преко Мердара до Приштине. У питању је пруга на траси: Београд – Лапово – Ниш- Дољевац – Куршумлија – Мердаре – Приштина, у дужини од 388 километара.
Када је реч о српској страни, железнички саобраћај се и сада одвија од Ниша до места Мердаре. Међутим, од Мердара до саме административне линије пруга је нефункционална, јер је тунел на тој линији урушен 1999. године у бомбардовању, а даље, на територији КиМ, у веома је лошем стању и у току су реконструкције.
Српски званичници до сада нису говорили да ли ће у железничку инфраструктуру на поменутој деоници улагати додатни новац, а непознато је и како ће Приштина финансирати радове. Очекује се да ће финансијску помоћ, уколико буде било потребе, обезбедити САД.
Нема података колика је процењена вредност радова и начин на који ће се они финансирати.
“Само деминирање тунела у месту Мердаре кошта неколико стотина хиљада евра, али изградња пруге може коштати и више од 100 милиона евра”, наводи Душан Јањић, председник Форума за међуетничке односе.
Обнова авио линије Београд – Приштина
Договор о обнови авио линије Београд Приштина, после 20 година паузе, заправо је први који је направљен уз посредовање Ричарда Гренела. Писмо о намерама потписано је у америчкој амбасади у Берлину, где је осим Гренела био присутан амерички саветника за националну безбедност Роберт О’Брајен.
У име Србије тај документ потписао је Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде.
#Breaking
— Julian Röpcke (@JulianRoepcke) January 20, 2020
After 21 years, there will be direct flights between #Pristina and #Belgrade for the very first time, operated by @Lufthansa_DE (@eurowings).
US Ambassador @RichardGrenell was the driving force behind that deal, described as “an important part of the peace process”. pic.twitter.com/ePg0oPU5pk
Договорено је да на релацији Беогард-Приштина лете авиони Луфтханзиног превозника Еуровингс, чији је представник рекао да ће летови бити обновљени пошто Србија и Косово отклоне преостале препреке.
Једна од препрека биле су таксе на увоз робе из централне Србије, које је Приштина у међувремену укинула. Такође, косовске власти би требало са НАТО да потпишу споразум у оквиру нормализације ваздушног простора, јер је према Војно-техничком споразуму из 1999. године, одговорност за ваздушни простор Косова преузела Алијанса, односно Кфор. Она би требало да буде пренета на локалне власти.
“Вероватно је све успорила пандемија. Будући да би авиопревозник требало да буде Луфтханза, реализација овог пројекта требало би да почне када се успостави саобраћај са Немачком”, каже Јањић.
Поједини медији су објавили да би 4. септембра у Вашингтону могао да буде постигнут договор који би представљао корак ка стварању економске уније, налик Шенџену у Кини – економски снажној територији са бројним компанијама.
Стефан Сурлић наводи да о томе нема информација, те да верује да ће тема бити ”мини Шенген”.
”Оно што Косово жели да избегне, а о чему ће се причати на овом састанку, је да буде спона између Србије и Албаније, која има проблем са пројектом ‘мини Шенгена’, јер се томе противе власти у Приштини. Косово би требало да буде сигуран транзит за српску и албанску привреду”, каже он.
Шиптари траже од три земље да изврше притисак на Србију, једини циљ им је признање лажне државе! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
