Ова компанија је пре два дана објавила да су се стекли услови на тржишту за емитовање обвезница.
План нашег највећег телекомуникационог оператера јесте да изда обвезнице у вредности од 23,5 милијарди динара, са роком од пет година и каматном стопом до највише 3,25 одсто, плус тромесечни белибор.
Овим су, како су навели, омогућили да први инвеститори у обвезнице Телекома буду реномиране финансијске институције, а средства прикупљена од обвезница биће искоришћена, истакли су, за финансирање пословних потреба компаније, као и рефинансирање постојећих обавеза.
Ова одлука Телекома, сматра Ненад Гујаничић из брокерске куће Моментум, рационална је јер за циљ има да диверсификује веома висок дуг банкама и другим повериоцима.
Међутим, та идеја би се, како је рекао, веома тешко реализовала да програм емитовања корпоративних обвезница није део пакета мера Владе за ублажавање економских ефеката пандемије.
„Да би поспешила ликвидност привредних учесника, пре свега великих предузећа, махом оних где држава води главну реч, Влада је поједноставила поступак емисије корпоративних обвезница у периоду од шест месеци након трајања ванредног стања и најавила могућност да их централна банка откупљује на секундарном тржишту од инвеститора који су прва рука у овом послу“, рекао је Гујаничић за Бету.
Влада Србије је још почетком априла донела уредбу којом је поједноставила поступак за предузећа која желе да издају корпоративне обвезнице као начин прикупљања капитала.
Објашњавајући то тада министар финансија Синиша Мали је рекао да држава „скраћује“ поступак са 77 на 17 дана и да цео трошак емитовања обвезница фирму неће више коштати 80.000 евра већ осам пута мање.
Идеја са емитовањем корпоративних обвезница, како каже Гујаничић, постоји у ЕУ где Европска централна банка откупљује на секундарном тржишту обвезнице европских корпорација у циљу поспешивања њихове ликвидности и јефтинијег задуживања, али, он напомиње, да код нас још не постоји тржиште корпоративних обвезница, нити корпорације као што је Телеком, имају елементе корпоративне организационе форме.
„Главни проблем централних банака које откупљују те обвезнице, како у Европи, а још више у Србији јесте што се компанијама дискреционо нуди јефтиније финансирање и самим тим подрива њихова заинтересованост за боље пословање“, каже Гујаничић.
Због тога, напомиње, централна банка у Србији веома лако може доспети у ситуацију да има огроман портфељ проблематичних хартија од вредности које не може да наплати приликом њиховог доспећа.
Он се прибојава да бисмо ако се овакви послови НБС омасове и спроведу у пракси могли да имамо реинкарнацију примарне емисије, већ виђене у деведесетих година.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да не би било добро да држава купи те обвезнице јер је држава, шта год причали, ипак власник Телекома.
„Држава је већ два пута до сада продавала Телеком, први пут још 1997. и то 49,8 одсто акција, после га је поново продавала. Може да се оно зове акционарским друштвом или како год, али суштински је важно да је то државно власништво“, истиче Савић.
Он објашњава да предузећа емитују обвезнице из више разлога, први је тај што желе да управљају својим задужењем у смислу да они постављају услове, не треба им хипотека, нити морају да моле банку.
„То вам је у развијеним земљама основни начин како велике компаније долазе до свежег капитала. У Србији тога углавном нема, то је најављено сада са мерама штедње и ја сам се обрадовао, али ме не радује чињеницада се овде ради о пресипању из шупљег у празно. Ако је држава власник она онда има и других начина како да помогне Телекому“, наглашава Савић.
Када би, како каже, фигуративно речено замислили да неки приватник купи обвезнице Телекома, попут Миодрага Костића, онда би то била сигурна потврда је Телеком то што се представља да јесте јер приватни капитал неће да ризикује да купи папире који имају номиналну вредност, а да за две или три године не може да се сервисира, да обезбеђује принос.
Савић, међутим, верује да ће држава „на овакав или онакав начин“ бити умешана.
„Нисам сигуран да би други, посебно странци, могли да кажу да је Телеком тако добро предузеће. Не мислим ни да је лоше, нити катастрофално како неки желе да прикажу, али није сјајно, као и свако где држава меша прсте“, истиче Савић.
Он каже да му, имајући у виду да је Телеком прилично задужен и има високе аквизиције, све личи да ће држава да се умеша. „Да ли што ће дати директно новац или другачије, не би ме изненадило да и нека друга државна предузећа на наговор државе купе део обвезница, или неке банке“, напомиње Савић.
Када је пролетос најављен почетак емитовања корпоративних обвезница из најава званичника се видело да ће држава директно из буџета куповати обвезнице предузећа, а међу њима и јавних и државних предузећа
Председник Србије Александар Вучић је једном приликом у априлу рекао како смо „имали пара да уложимо у Ер Србију, али нам нису дали зато што бисмо кршили конкуренцију на европском нивоу. Подржаћемо Ер Србију докапитализацијом или корпоративним обвезницама“, рекао је он тада.
И министар финансија Синиша Мали је, након што су обелодањене мере штедње, у једној ТВ емисији на питање за колико новца ће држава да купује те обвезнице одговорио да треба да се види које компаније ће да понуде обвезнице, „да видимо колики је принос и да ли се исплати“.
Можда је рано рећи али за сада јавност остаје без одговора његовог Министарства на питање – да ли ће држава куповином обвезница помоћи Телекому?
Шиптари патролирају Црном Гором! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Данас
