Политички кредо Александра Вулина добро је познат грађанима Србије. Као млади јуловац, Вулин је мрачних деведесетих година био само један од кербера Мире Марковић, из чијег је шињела и потекао. Млади Вулин није штедео своје политичке противнике, а још увек се добро памти његова изјава кад је поливање демонстранта хладном водом на зимским протестима ‘97. правдао тиме да шмркови користе искључиво хладну воду.
“Зар је требало да их поливају топлом водом”, упитао је зачуђено.
На мети, тада младог Вулина, поред политичких неистомишљеника, налазили су се и медији, па је тако својевремено на питање да ли верује да је гашењу Радио телевизије Б92 заиста претходио улазак кише у коаксиони кабл, одговорио да није верник, али да мисли да је реч о божјем делу.
“Нисам неки верник, али ако је бог одлучио да пошаље кишу баш та два дана, онда је и послао”, говорила је тадашња перјаница ЈУЛ-а.
Не треба заборавити да у ратном лудилу девесетих година, млади Александар Вулин није служио војску. Није био на линији фронта са својом генерацијом, коју је власт Слободана Милошевића слала у ровове. Иронијом (наше) судбине, постао је министар одбране и виђен члан Владе Србије.
“За младог човека је тешко кад схвати да нешто не може, а у годинама је кад мисли да може све. Имао сам диоптрију више од 7, на једном оку два цилиндра, а на другом један”, јадао готово две деценије касније Вулин, објашњавајући разлоге због чега није могао да служи војску.
Са протоком времена и спуштањем ратних тензија, Вулинов вид се поправљао, па је тако 2019. године одлучио да је време да врати дуг отаџбини и да одслужи војни рок читавих 14 дана. Упитно је само да ли је министар заиста две недеље провео у војсци или је убрзани курс војне обуке свео на један викенд у касарни, с обзиром на мали број сведока који се сећају редова Вулина.
Паралелно са растом љубави према униформи, поново је расла Вулинова ратоборност, па је тако решио да отворено оптужује комшијске државе за све проблеме у Србији. Тражење спољног непријатеља вешто је изучио још из доба ЈУЛ-а, а како би дојам онога што говори имао јачи ефекат, одлучио је да стандардно одело политичара замени војном одећом.
Поред ратоборних изјава, Вулин је познат и као политичар који са посебним надахнућем приступа писању говора. Понављање исте речи неколико пута у размаку од десетак секунди, “песничко” казивање, уз гестикулацију која варира од забринутости до беса, представљају обавезни сегмет свих Вулинових говора.
Да се под плаштом патриотизма могу догађати и ствари које нису баш за причу, потврђује и афера “Тетка из Канаде”, чији се почетак везује за тренутак кад је Вулин постао посланик, у мају 2012. године. Своју кулминацију, ова афера је имала 2017. године, односно пет година након што је актуелни министар купио стан на Звездари у Београду. Кад је ова информација пруцурела у јавност, Вулин је био принуђен да објашњава одакле му 244.620 евра за 107 квадрата стамбеног простора. Тада је медије обавестио како је новац позајмио од женине тетке из Канаде. На питање како је толику количину новца успео да унесе у земљу, имајући у виду да сваки износ већи од 10 хиљада евра мора да се пријави на граници и објасни порекло новца, Вулин је рекао да је уносио девет по девет хиљада евра.
“Ко вам каже да је унето у једном комаду? Ко вам каже да није пренето девет хиљада по девет хиљада, по закону”, одговорио је Вулин новинарима који очигледно нису веровали да је министар толико често посећивао тетку у Канади.
Имајући у виду политичку биографију министра Вулина, заиста је велико питање на основу чега је заслужио признање за почасног пилота војске Србије. Ако је разлог набавка авиона, онда би било поштено да сви грађани наше земље добију по значку од Војске Србије, имајући у виду да они нису купљени Вулиновим парама, већ новцем свих грађана.
“Додела тих значки политичким функционерима је питање војничке сервилности, то је нешто што је опште позната ствар у војсци и није Вулин први неспособни министар одбране и почасни авијатичар, али он је најчудовишнији министар одбране и човек који би могао да лети само у Летећем циркусу Монтија Пајтона или да буде Болдрик код Црног Гује. То су улоге за њега”, рекао је официр у пензији и новинар Љубодраг Стојадиновић.
И заиста, доделом признања Вулину, али и бројним скандалозним потезима оних који управљају Србијом, наша земља све више личи на Летећи циркус Монтија Пајтона, а све мање на озбиљну и уређену државу.
Који човек ће срушити Мила прочитајте ОВДЕ.
Извор: Нова
