Пише: Проф. др Зоран Николић
Наука увек сумња, проверава, трага. Потреба, интерес али и неутољива жеља за открићем непознатог, произвела је све оно на чему почива ова цивилизација. Никада нисам прихватао за истину да Срби не могу пронаћи своје корене и да је ишчезла лоза Немањића. Сам сам се прихватио та два задатка. И годинама радни сто и документа су мој прирођени амбијент. Нема неостваривих идеја. Постоји само кукавичлук, калкулација или једно и друго. Данас са сигурношћу можемо тврдити да су међу стотину живих потомака Немањића и два велика, изузетна светска уметника: Андреј Кончаловски и Никита Сергејевич Михалков. Два брата. Како бива, тако треба. Надам се и мора. Гледајте њихова уметничка остварења, пажљиво, усредсређено али и са страшћу којом управља вера, љубав, нада, мудрост. Читајте њихова дела, слушајте њихове речи. Препознаћете. Крв није вода, гени су чудо. Сада знамо да је и наша крв писала руску химну. Оба пута речју и околностима.
Оба брата су показивала склоност и ка политици. Разум и одмереност их је одвела на пут уметости. Попут њихових предака са очеве и мајчине стране. Новија историја их више бележи у тој врсти људског стваралаштва. Њихова деца и деца њихове деце негују лозу која почиње са Стефаном Немањом, настаља се Стефаном I Немањићем Првовенчаним, Стефаном Урошем Немањићем I, Стефаном Урошем II Милутином Немањићем, Стефаном Урошем III Дечанским. Преко Теодоре (Евдокије) Немањић, Константина Драгаша, Хелене Палеолог (Драгаш) Свете Хипомоне, Томе Палеолога, византијског деспота, Зое Софије Палеологине настављају се нити светородне лозе Немањића. И доспевају до Русије. Евдокија – Јевдокија Ивановна, Принцеза од Москве чува српску крв утемељитеља и преноси је на Анастазију Петровну а она на Принцезу Марту (Марфу) Схујску која је дарује Ани Ивановној Галицин. Крајем 16. и првих декада седамнаестог века њу прима Андреј Галицин и у наследство је оставља сину Алексеју Андрејевичу Галицину. Кнез Борис Алексејевич Галицин, Алексеј Борисович Галицин, Сергеј Алексејевич Галицин, Принц Николај Галицин, Сергеј Николајевич Кнез Галицин, Николај Сергејевич Галицин, Елисавета (Јелисавета) Николајевна Михалковна Кнегиња Галицин оставише је на чување Александру Владимировичу Михалкову. За њим дођеше Владимир Александрович Михалков и Сергеј Владимирович Михалков. Сергеј нам подари Андреја Кончаловског и Никиту Сергејевича Михалкова а они своју децу и унуке.
И тако дођосмо до наших дана. Србија може обновити монархију. И да то не учини, повратак потомака Немањића међу своје, био би драгоцен. Више него што и писац ових редова мисли. Јер чији су изданци тако угледни људи, а они потомци светородне лозе која је изнедрила многа европска племства, тај народ и држава морају бити поштовани у свету. Сем тога, Србија би стекла такву интересну позицију да би се њена реч боље чула и уважавала. Зато се удружимо, окупимо и сложимо. Јер, осим оне породичне, то нам је мисија и сврха зашто смо рођени и постојимо. На нама је.
Иначе, свестан сам да откривање потомака Немањића пре довршетка комплетног истраживања, није мудро. Верујем да нисам рођен да бих био мудар, већ да стварам, откривам и да се борим. А, и како Србима да не саопштим лепу вест. На ваги мудрости и осећања, постоји разлог зашто разум попушта срцу.
Зашто су по Лепену мигранти опаснији од короне сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
