Очекивала сам да договор из економије буде постигнут на састанку који је требало да се одржи крајем јуна у Белој кући, али тај сусрет је отказан јер је Хашим Тачи позван у Специјални суд у Хаг, поручила је у Инстаграм интервјуу за рубрику „Друга страна Косова“ Доника Емини, извршна директорка Сивикос платформе из Приштине, одговарајући на питање шта очекује од предстојећих преговора српског председника Александра Вучића и премијера окупиране српске покрајине Авдулаха Хотија у Белој кући, уз посредовање специјалног изасланика америчког председника Доналда Трампа за разговоре о Косову, Ричарда Гренела.
Она, ипак, сматра да су минималне шансе да приликом тог сусрета буде потписан политички споразум. Како објашњава, „сувише је рано за споразум који би решио сва отворена питања“, а „обема странама у овом тренутку недостаје политички легитимитет“ – Вучићу јер је велики део опозиције бојкотовао изборе одржане у јуну, а Хотију јер у његовој влади нису странке које су добиле највеће поверење гласача и он се суочава са „веома снажном опозицијом на домаћем терену“.
Упитана у којој мери цивилно друштво може да допринесе нормализацији односа Београда и Приштине, Емини наводи да „нажалост, невладин сектор није активно укључен у дијалог“.
– Политичке елите су непрестано причале како је потребно укључити цивилно друштво и стручњаке у разговоре о нормализацији, али то је била само прича, „мртво слово на папиру“. У Србији је једино постојао унутрашњи дијалог у којем су учествовале поједине невладине организације, а на Косову је премијер Хоти рекао да ће донети платформу за преговоре, коју никада нисмо видели. Он је, такође, говорио да ће укључити цивилно друштво у преговарачки процес, а једва да је укључио и своје коалиционе партнере, а камоли НВО сектор, истиче.
Емини такође изражава жаљење што је дијалог од почетка „веома затворен за стручну јавност и грађане“.
„Тај процес као да је резервисан само за политичке елите, што је погрешно јер цивилно друштво може да одигра веома важну улогу, нарочито када је реч о спровођењу евентуалног споразума“, сматра она.
Наша саговорница напомиње да на Косову влада мишљење да ће „када буде постигнут споразум све бити решено, да ће све бити дуга и цвеће, што је погрешно“.
„Примена споразума биће веома тешка, и баш у томе важан допринос може да да цивилно друшто тако што ће припремити терен за имплементацију“, наглашава невладина активисткиња из Приштине.
Одговарајући на питање да ли сматра да је Берлински процес, који је сматран једним од средстава за јачање веза међу грађанима на Западном Балкану, и даље релевантан, Емини наводи да је то „тешко проценити, нарочито ако се узме у обзир чињеница да ковид епидемија није завршена“.
– Према мом мишљењу Берлински процес је веома важан због свог циља, а то је регионална сарадња. Ја сам „обожаватељка“ регионалне сарадње и тужна сам јер политичке елите не разумеју да ћемо ми увек бити део истог региона, постали чланице Европске уније или не. Ми морамо да међусобно сарађујемо. Физички је немогуће да избегнемо једни друге. Требало би да сарађујемо на добробит грађана, али балкански лидери, на жалост, посматрају регионалну сарадњу као нешто о чему треба говорити да се задовољи званични Брисел, они се нису истински ангажовали да се та сарадња и оствари. Треба схватити да наше економије зависе једне од других и да је важна слобода кретања, истиче Доника Емини.
Коментаришући безбедносну ситуацију и претње у том домену са којима се суочава Западни Балкан, Емини констатује да је „реч о постконфлитном подручју, што значи да увек постоји опасност да се историја понови“.
– Ипак, добро је што је више од половине држава Балкана у НАТО-у, а Србија је део Партнерства за мир, па у извесној мери сарађује са тим војним савезом… Треба да сагледамо безбедносна питања и из другог угла. Мене, рецимо, брине прекогранични организовани криминал и шверц наркотика на Западном Балкану. Такође, миграције су и даље велики проблем. Да би се са тиме изборили треба да јачамо регионалну сарадњу, да успоставимо владавину права и снажнији демократски систем, као и да још чвршће сарађујемо са ЕУ и НАТО-м, поручује она.
Упитана да ли сматра да је и даље могуће чланство Западног Балкана у ЕУ, Емини каже да то „веома тешко питање“, будући да је „сложена ситуација и у овом региону и у Европској унији“.
– Постоји „криза вредности“ на Западном Балкану, али и у ЕУ. Нажалост, сведоци смо стагнације демократије, нарочито у државама као што је Мађарска, као и „заробљених држава“ на Балкану. Ипак, не желим да мислим да је перспектива чланства у ЕУ изгубљена, јер је Унија увек била главни подстицај за спровођење реформи на Балкану… Нажалост, политичарима на Балкану су често „пуна уста“ прича о реформама и о европском путу, али у стварности они не спроводе реформе у довољној мери… И ако Западни Балкан једног дана постане део ЕУ, ту се прича не завршава, наш регион не треба да постане нова Бугарска, истиче она.
Одговарајући на питање како коментарише кршење закона о специјалним зонама у случају изградње ауто-пута Дечани-Плав, наша саговорница напомиње да нема довољно информација о томе, али да се нада да ће косовски премијер пронаћи решење „у сарадњи са међународном заједницом“.
„Важно је изградити пут који ће повезати Косово и Црну Гору, али, наравно, без кршења закона“, поручује Емини.
Велика очекивања од Бајдена
Упитана да ли се Косово нада да ће Џозеф Бајден постати наредни председник САД, Доника Емини каже да преовладава став да ће „Бајден бити бољи у спољној политици“ од актуелног председника Доналда Трампа односно „релаксирати међународне односе, и то не само између лажне државе и Србије“.
„Чак и ако Бајден буде изабран за председника, мислим да ће морати да санира много штете коју је нанео Трамп својим неконвенционалним приступом“, тврди Доника Емини.
Састанак Путина и Лукашенка у Москви у наредним недељама! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Данас
