Најновије

ИМАМО СЛУЧАЈЕВЕ ПОНОВНЕ ЗАРАЗЕ КОРОНОМ! Др Кисић открила да ли ће бити другог таласа инфекције у Србији

Сва је прилика да на јесен нећемо имати други талас корона вируса, већ да ћемо у период других респираторних инфекција ући са овим првим, који ће се само наставити, јер је тешко да ћемо имати 28 дана без нуле што је услов да кажемо да је први завршен каже проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". То, нису успеле ни друге земље.

Дарија Кисић Тепавчевић (Фото: Јутјуб)

Она подсећа да последњих недеља имамо постепен пад лабораторијски потврђених случајева инфекције корона вирисом, али да баш зато сада треба да смогнемо снаге да се без икаквог опуштања и даље придржавамо свих мера, јер се  показало да су и те како ефектне. Истиче да може да се деси да се поново разбукти епидемиолошка ситуација, а посебно забрињава чињеница да у земљама у окружењу имамо тренд пораста оболелих.

Наглашава и да сви грађани који одлазе у друге земље на одмор треба да знају да је тренутно већа шанса да се заразе тамо него у нашој. Наводи да ће се вероватно опет кориговати одлука о обавезном негативном ПЦР тесту за држављане других земаља, и открива да имамо десетак пацијената који су у марту и априлу имали корона вирус, а онда се опет заразили. Као највећу непознаницу ове нове пошасти истиче дужину имунитета коју има особа након што је прележала болест.

Смирење у односу на претходни период

- Управо сте рекли суштину. Видимо последњих недеља да имамо постепен пад лабораторијски потврђених случајева инфекције. Што се тиче оптерећености ковид амбуланти, ту још имамо значај број особа које се свакодневно јављају. Рецимо, сада се у року од 24 сата око 100 особа јави на Клинику за инфективне и тропске болести у Београду. То још није мали број. Већина њих нема ковид, међутим, оно што је битно, јесте да имају симптоме који указују на присуство неке респираторне инфекције, а то показује да наши људи сада мало више ослушкују себе и да се редовније јављају на прегледе. Имамо тренд пада, међутим, сви смо врло опрезни приликом интерпретације таквих резултата, јер знамо да може да се деси да се поново разбукти епидемиолошка ситуација, да поново имамо тренд пораста.

- Видели смо да је број оболелих директно зависи од учесталости примене превентивних мера а посебно забрињава чињеница што готово у свим земљама у окружењу имамо тренд пораста. Границе су све више отворене, тако да и то треба да имамо на уму. Јесте чињеница да је тренд пада, али зато сада упорно апелујемо да сада треба да смогнемо снаге да се без икаквог опуштања и даље придржавамо свих превентивних мера, јер су показале да и те како дају ефекат. Исто тако, свако опуштање може скупо да нас кошта.

- Оно што је сигурно, све је мање оптерећен здравствени систем. Гасимо једну по једну ковид болницу, оне почињу са не-ковид системом рада. Јако је битно напоменути да, без обзира на то што ми стално причамо о корони и о њеном преношењу, и на дневном нивоу говоримо колико људи умре од ковида, водећи узроци смрти у нашој земљи а и у другим су кардиоавскуларне и малигне болести. Вишеструко је већи број умрлих на дневном нивоу од тих болести. С тим у вези, што пре наше болнице треба да приме, не само ургентна стања него и хроничне болеснике, којима је потребна хоспитализација.

Колико има оболелих на 100.000 становника?

- Када је у питању вредност кумулативне инциденције у претходне две недеље, она је износила 32,10 на 100.000 становника, што у овом моменту нашу земљу сврстава у земље са повољнијом епидемиолошком ситуацијом у поређењу са већином других земаља у Европи. У истом овом временском периоду кумулативна инциденција је у Црној Гори износила 112,48/100.000, у Северној Македонији 74,41/100.000, у Босни И Херцеговини 73,20/100.000, а у Хрватској 71,38/100.000.  Тај се број мења, практично, на дневном нивоу. Али, без обзира на те позитивне показатеље, не треба да се ушушкамо и да заборавимо на мере, јер је вирус и даље ту, и даље је у нашој популацији, а поготово у земљама у окружењу.

О крају првог таласа корона вируса

- Епидемија се одјављује када протекне двоструки максимални инкубациони период без иједног оболелог. Значи, ако би прошло 28 дана да немамо ниједан нови оболели случај онда бисмо могли да кажемо да је тај један талас готов. Видимо да ниједна земља у Европи није ни близу тога. Овај вирус је показао висок степен преношења у доба година када није сезона респираторних инфекција. Сада нам следи период године када очекујемо респираторне инфекције, а иде и сезона грипа. Ипак, битно је напоменути да примена општих превентивних мера против корона вирусне инфекције, нас уједно штити у значајајном степену и од других респираторних инфекција.  Из тог разлога, требамо сви да бодримо и  опомињемо једни друге да се придржавамо ових мера и не дозволимо вирусу да се шири. Важно је опет поновити да вирус једино може да се умножава у нашем организму, а наш задатак је да спречимо да му пружимо повољну средину за опстанак и даље преношење.

Др Дарија о томе да ли постоји болест која би могла да парира овој

- У прошлости су биле многе болести. Рецимо Шпанска грозница, грип, однео је 50 милиона жртава. То је вишеструко више него што је било људи који су погинули у ратним дејствима током Првог светског рата. Можемо да нађемо и историјске слике и снимке како су и тада људи ходали са маскама. То су били саставни делови одеће, даме су на ободима шешира имале ушивене маске. Савремени човек је мислио да је то знак прошлости, да је то нешто што можемо да видимо само у књигама, и некако смо мислили да то нама не може да се деси. Међутим, када се појави нови вирус, на који смо сви осетљиви, који се изузетно лагано преноси, онда видимо да је иста ситуација као и пре више векова. Тако да не можемо да кажемо да је овај вирус показао нешто што је специфично, и што се само нама дешава. Много су се вируси респираторни у прошлости понашали тако.

Имамо ли случајеве да се неко два пута заразио короном?

- Имамо десетак случајева да  су се се особе, које су биле болесне почетком марта и априла, поново заразиле. И у свету је показано да је то могуће, није правило, није тако често, али је показано да има таквих случајева.

О мери која би могла да буде укинута

- Учесталост оболевања искључиво зависи од тога колико се примењују превентивне мере у једној популацији. Сада је извесно да овај вирус неће нестати сам од себе, и свако од нас треба активно да преузме своју улогу. Попуштање одређених мера никако не треба да значи да и ми треба да се опустимо и да заборавимо да је вирус и даље присутан.

Стижу шиптари у Црну Гору да сачувају Мила на власти! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА