Поздрављам формирање Удружене опозиције Србије и надам се техничкој сарадњи, иако Српски покрет Двери неће бити њен формални део. Без обзира што ће Двери своје деловање у будућности наставити самостално, нема разлога да не будемо део ширег опозиционог фронта по свим оним питањима на која смо се заједно обавезали Споразумом са народом, а то је пре свега борба за слободу медија и демократске изборе – каже у разговору за Данас Бошко Обрадовић, лидер Српског покрета Двери.
Због чега сте се разишли са Драганом Ђиласом?
– То што нисмо део Удружене опозиције Србије не значи да смо се разишли са осталим колегама из Савеза за Србију, већ само да различитим путевима настављамо ка истом циљу а то је обнова српске демократије и независних државних институција. Ми смо постали део Савеза за Србију због програма у 30 тачака и нисмо желели да улазимо неки нови политички савез без јасног програма. Остајемо верни програму од 30 тачака Савеза за Србију и настављамо даље самостално, а сигуран сам да ћемо технички сарађивати и у будућности, јер нас све чека велика борба за политичке промене у сусрет деценији владавине ове криминалне и недемократске власти.
Донедавно сте тврдили да сва опозиција треба да се удружи како би се срушио недемократски режим Вучића?
– Нико од нас соло не може да смени ову власт и чека нас још много облика заједничке сарадње, од протеста, демонстрација и грађанске непослушности до потенцијално заједничког изласка на изборе на свим нивоима. Остајемо отворени за разговоре о заједничкој листи за градске изборе у Београду и заједничком председничком кандидату за председничке изборе, док за ванредне парламентарне изборе треба размотрити да ли је боље ићи у једној или две колоне. Међутим, то је далеко, грађани од нас траже активност одмах и да ова власт што пре буде смењена, а то значи формирање прелазне Владе и ванредне изборе на свим нивоима за 6-12 месеци. То је оно на чему треба сви заједно да радимо без обзира на наше идеолошке и политичке разлике.
И док ви напуштате СЗС, Милош Јовановић позива на уједињење опозиције?
– Никад није касно за уједињење опозиције у један фронт за смену актуелне власти и одбрану основних демократских вредности у нашем друштву. Само ту не сме бити калкулације и било какве јавне или тајне сарадње са владајућим режимом. Не може се седети на две столице. Надам се да су остале колеге из опозиције које су учествовале на лажним, недемократским и противуставним изборима извукле ту поуку.
Утисак је да сте се са остатком СЗС почели да разилазите у време вашег штрајка глађу?
– Мислим да је тада пропуштена велика прилика да се организују масовни мирни и ненасилни протести испред Народне скупштине, а придруживањем штрајку глађу од стране осталих колега народних посланика и лидера опозиције режим би био матиран и лажни избори не би могли бити одржани. Још увек не могу да разумем зашто до тога није дошло. Као што не могу да разумем зашто смо се разишли 13. априла са оног највећег опозиционог митинга. То је био тренутак да се остане и да се позове читава Србија да нам се придружи. Ја сам се залагао за то, али сам нажалост остао у мањини. Али, тај тренутак ће поново доћи, јер је овакво политичко стање ненормално и то нагомилано народно незадовољство ускоро ће се поново излити на улице.
Теза коју је изнео ваш страначки колега Иван Костић је да нисте ушли у то УОС због Косова. Да ли бисте то мало појаснили, јер се стиче утисак тако да се УОС одриче Косова, а не и ви.
– У две тачке програмског документа Савеза за Србију у 30 тачака јасно је дефинисан и став према Косову и Метохији, који се ослања на поштовање Устава Србије и Резолуцију 12 44 СБ УН, и противи било каквом признању лажне државе Косово. Ми сматрамо да је очување Косова и Метохије у саставу Србије најважније уставно, национално, државно, економско и безбедносно питање данас и да не можемо бити део политичког савеза који нема јасан став по том питању. Данас нам је преко потребан један заједнички уставобранитељски покрет за одбрану КиМ и по овом питању желимо сарадњу са свима у Удруженој опозицији Србије, као и опозицији ван ње, али и са присталицама владајућих странака које не желе да се одрекну дела државне тертиторије и не слажу се са политиком њихових руководстава која води ка признању косовске независности уз некакву срамну компензацију.
Да ли ће још неко кренути вашим стопама и напустити СЗС, јер има спекулација да већ дуже време има неслагања између Јеремића и Ђиласа?
– Желим да истакнем да је Савез за Србију много урадио у претходне две године супротстављајући се овој власти свуда и на сваком месту, организујући протесте у преко 100 градова и општина Србије. Сматрам политичко искуство Савеза за Србију веома драгоценим за обнову демократске културе дијалога, уважавања другачијег мишљења и договора око тема од општег интереса. Ми сада вежбамо како би Србија након Вучићевог пада требало да изгледа као нормална демократска земља. СЗС је много учинио на том пољу и сигуран сам да ћемо наставити са том демократском праксом међусобног поштовања и конструктивног разговора и договора и убудуће, без обзира што нисмо део новог опозиционог савеза.
У понедељак је конституисани нови сазив парламента у коме практично нема опозиције?
– Као Главни одбор СНС у коме се ови лажни народни посланици заклињу на верност Вучићу. Посебно је трагикомично како сви до једнога седе у чекаоници у централи СНС и моле да буду примљени у власт, а Вучић их све понижава и одлаже формирање власти уживајући у личном режиму. Ма колико сви они заслуживали такво понижење, тиме је највише понижена наша држава и зато би сви требало да се побунимо. Имамо демократско право на побуну, посебно када су неправда и неслобода постале закон.
Опозиција која је бојкотовала изборе стално понавља како је бојкот успео, а избори били лажни. Какви год били парламент је конституисан, а биће изабрана и влада и један човек ће наставити да влада, упркос чињеници да је демократија у Србији умрла. Да ли је опозиција могла енергичније да се бори да до тога не дође?
– Ја сам био и остао присталица те енергичније опозиционе борбе која би подразумевала и грађанску непослушност и блокаде институција које не раде свој посао, али сам остао усамљен у томе. Демократија у Србији је умрла и такво стање парламентаризма без опозиције је неодрживо. Пошто на медијима више нема нити једног канала да се изрази народно незадовољство остала је само улица као прави народни парламент.
Да ли је српској политичкој сцени потребан неко нови и да ли већ сада треба истурити неког новог председничког кандидата?
– Ево Двери су нове. Никада нисмо били на власти. Треба нам још нових људи у политици. Потребна нам је комплетна смена политичких генерација, а не само смена власти. Овде је потребно променити читав корумпирани систем који траје 30 година, а то значи пре свега лустрацију односно кривичну одговорност за све који су кршили Устав и законе. Лично се залажем за француски модел: казна затвора, финансијска казна и казна забране обављања јавне функције у одређеном периоду за свакога ко се огрешио о закон. Ако политичке промене то не донесу, боље да их и не почињемо јер грађани више неће смену власти након које остане све исто или буде још горе.
Оклопна возила у непрегледној колони долазе из Ирака! Више о томе ОВДЕ.
Извор: danas.rs
