Зашто су током осамдесетих година америчке ракете „Томахавк“ морског базирања уливале страх руководству СССР-a и какву опасност за Русију и читав свет представљају амерички планови данас?

Лист „Тас“, позивајући се на прес службу Пентагона, саопштио је да су САД најавиле планове за размештање крстарећих ракета морског базирања са нуклеарним бојевим главама „за савладавање Русије“. С једне стране, на званичном порталу Министарства одбране САД нема такве изјаве. С друге стране, сличне речи постоје у „Прегледу нуклеарне политике“ Трампове администрације, само без конкретно наведеног рока за размештање ракета. И што је најважније, Американци су заиста почели да конструишу такву ракету.  

Програм се зове SLCM – Sea Launched Cruise Missile (крстарећа ракета лансирана са морског носача) и очигледно ће представљати својеврсну реинкарнацију старог ТЛАМ-Н - „нуклеарног Томахавка“, који је уклоњен са службе по Обаминој одлуци 2010. године. Ево како се ова ракета спомиње у званичном тексту на руском језику „Прегледа нуклеарне политике“ Министарства одбране САД: „СЛЦМ ће обезбедити неопходно присуство у региону нестратешких нуклеарних сила и тиме гарантовати могућност узвраћања удара.

Оне ће такође постати, у складу са циљевима контроле оружја, одговор на кршење Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета од стране Русије, и средство за сузбијање руског нестратешког нуклеарног арсенала и других дестабилизујућих активности те земље“. Стога се ракета заиста конструише и она ће се појавити на бродовима и подморницама (уколико се, наравно, одржи курс који је усвојила Трампова администрација). Прошле године, Пентагон је планирао да за 7-10 година размести ове, још непостојеће ракете. 

Шта је најзанимљивије и највише узнемирујуће у свему овоме? Чињеница да су Русија и Сједињене Државе одавно преузеле обавезе да неће размештати нестратешко нуклеарно оружје на бродове и подморнице. И те обавезе се испуњавају. Али, по свему судећи, Трампу то не одговара. 

Председничке иницијативе и њихов значај

Одмах по завршетку хладног рата, у последњим месецима постојања СССР-а, нови председник САД Џорџ Буш старији је најавио једностране обавезе САД у погледу нуклеарног разоружања — Америка је озбиљно смањила свој нуклеарни арсенал, повлачећи значајан део тога из Европе и учинивши много више. Нешто касније, Михаил Горбачов, а затим после распада СССР-а, и Борис Јељцин је преузео и потврдио сличне обавезе. Обе стране су имале дугачке спискове, али је и код обе постојала једна заједничка ставка: не сме бити нуклеарног оружја у флотама, осим балистичких ракета на подморницама. Дуго Русија није могла да испуни ове једностране обавезе, али углавном је све било урађено до 2000. године. Формирао се занимљив „ненуклеарни“ статус кво, који није био загарантован међусобним споразумима, већ је одржаван добром вољом обе стране.   

Заједно с постојећим споразумима, као што су Споразум о ограничењу система противракетне одбране, „нумерисани“ Споразуми о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања и Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, „председничке иницијативе“ су обезбедиле мање-више предвидљиву равнотежу снага у Европи. А с обзиром на глобалну присутност флота САД и Русије, може се говорити и о равнотежи у свету.

Значај „иницијатива“ је био у томе што су оне регулисале подручја која нису обухваћена другим споразумима, наиме: мноштво питања која се односе на тактичко нуклеарно оружје, њихово складиштење, и наравно, размештање на мору. Пре испуњавања обавеза које су преузеле обе стране, сваки амерички брод је могао да носи ракете „Томахавк“ са нуклеарним оружјем, а било која руска подморница пројекта 971 је могла да носи сличне, такође нуклеарне крстареће ракете „Гранат“. Ово је заиста било узнемиравајуће, јер било који амерички разарач у близини руских обала и руска подморница коју пропусте противподморничке снаге НАТО, могли су нанети непријатељу уништавајући удар, и то крајње изненада. Такав удар би могао делимично „искључити“ Систем за упозорење на ракетни напад и, на пример, отворити пут за напад балистичким ракетама. „Иницијативе“ су регулисале овако забрињавајућа питања. 

САД су у последње време, расформирале овај систем. Први у историји који је нестао је био Споразум о ограничењу система противракетне одбране, након њега Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, а излазак САД из Споразума о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања 3 се припрема. И, нажалост, чим се заврши пројекат нове крстареће ракете са нуклеарном бојевом главом, иста судбина чека „Иницијативе“. Нуклеарно оружје ће се вратити на америчке бродове, у то нема никакве сумње.

За овај догађај који се још увек није догодио, али је загарантован, постоји много разлога: од тренутне припреме САД за вођење офанзивних нуклеарних ратова до личних особина Доналда Трампа, који, нажалост, доприносе много овим променама. 

Доналд Трамп и Роналд Реган 

Управо у психолошким карактеристикама Трампа и његовим личним симпатијама и антипатијама се често могу наћи одговори на питања: шта Американци раде и шта ће радити. Када се Трамп кандидовао за председника, имао је две пароле. Једна се тицала свега и добро је упамћена данас: „Учинићемо Америку поново великом“. Друга се тицала само спољне политике и звучала је овако: „Мир путем силе“. И управо овај моменат се није смео пропустити. 

„Мир путем силе“ једна је од америчких узречица, која је формирана након Другог светског рата. Она потиче од изјаве римског цара Хадријана: „Мир путем силе, а ако то не успе, мир путем рата“. Тај слоган су републиканци користили у САД више пута, све док га 1980. године није уздигао до небеса амерички председнички кандидат Роналд Реган. 

То је постало главно начело његове политике, да постигне повољан мир за САД, показујући спремност за коришћење (или једноставно користећи) силе. То јест, директно говорећи, постизање потребних услова за мир застрашивањем или ратом. 

„Мир путем силе, а ако то не успе, мир путем рата“. Тај слоган су републиканци користили у САД више пута, све док га 1980. године није уздигао до небеса амерички председнички кандидат Роналд Реган. 

Као што је и познато, САД су тако и поступиле. Доналд Трамп је 2016. године преузео слоган „Мир путем силе“. И управо под тим слоганом он гради своју спољну политику. Трамп, чије је „златно доба“ дошло за време Регана, и чије се интересовање за спољну политику пробудило управо за време Регана, очигледно себе види као наследника његових традиција. „Јастребови“ у администрацији, програм за повећање флоте („600 бродова“ у епоси Регана и 335 бродова Трампа), удари на савезнике СССР (Никарагва, Гренада) и Русију (Сирија) — све су то само понављања. Трамп ради исто што је радио Реган, и његов циљ је исти: доминација Америке над свим ривалима, стварним или привидним. 

Фактор „Томахавка“

Појава ових ракета почетком 80-их натерала је совјетско руководство да пролази кроз много непријатних тренутака. Чињеница је да у то време једноставно није било начина да се ове ракете оборе: код „нуклеарних“ „Томахавка“ при првом исправљању курса (на обалској линији циљане државе) укључивао се режим „недодирљивости“: током уништавања ракете било којим оружјем, нуклеарни набој би експлодирао. То је чинило одбијање удара таквих ракета технички немогућим: срушени „Томахавк“ је изазивао нуклеарну експлозију, и након тога се стварала огромна „рупа“ у противваздушној одбрани, чак ни „преживели“ радари нису могли да се користе због електромагнетних поремећаја после експлозије. 

Одговор је био МиГ-31, његова способност да детектује једва приметне циљеве (а „Томахавк“ је једва приметан циљ) на позадини воде и леда, и издата је категорична наредба да се по сваку цену уништавају ракете близу обале. 

Други важан задатак је било уништавање носача у мору, што би заправо постало почетак глобалног рата. У релативно мирном времену, сваки прилазак америчког брода са тим ракетама до обала СССР, присиљавао је совјетску војну команду на предузимање много превентивних мера. Што, међутим, не би помогло у правом рату, али је психички извршило притисак на совјетско руководство и захтевало је много новца. 

Американци су били свесни тога да ће „Томахавци“ изазвати управо такав ефекат. 

У концептуалном документу из 1982. године који анализира могућности које нуди модернизација и повратак у строј бојних бродова типа „Ајова“, од којих је сваки добио 32 крстареће ракете (у то време је то био невиђен број, а до појаве вертикалних лансера је било још четири године), наведено је следеће: 

„...Совјети се више неће моћи фокусирати на носаче авиона као једине бродове Запада који представљају значајну претњу њиховој земљи. Совјети су добро информисани о америчким плановима за опремање бојних бродова, крстарица и разарача верзијом ракете „Томахавк“, која је намењена за напад на копнене циљеве. Они разумеју да ће то значити значајно повећање броја бојних бродова Запада, који су способни да нападу СССР нуклеарним оружјем. Ово би требало да у великој мери закомпликује њихов задатак стратешке одбране, јер ће сваки брод морати да се посматра као потенцијална нуклеарна претња“. 

Тако се на крају и десило, и тај морални слом који је 80-их година претрпело совјетско политичко руководство (што је на много начина допринело предаји Горбачова) био је директно повезан са овим иновацијама. И управо овакав ефекат Доналд Трамп жели да поново добије.

Трампова грешка

Трамп покушава да примени претходно успешну методу у сасвим другачијим условима. У тим се годинама совјетско руководство заиста бојало рата, а совјетско становништво је веровало у његову реалност. 

Данас нема тог ужасног осећаја војне претње, које је вршило притисак на психу у осамдесетим годинама, нема рата у Авганистану који је узроковао озбиљно нарушавање духа становништва, а ни Американци сада нису исти. Тада су заиста могли да ратују у Европи, а сада не. Тада су након гледања акционог филма „Топ ган“ млади људи тражили посао у морнарици управо у биоскопу, а сада више нема ништа од тога. Да баце неколико стотина бомбардера са нуклеарним бомбама у једном нападу, они такође не могу, а и немају их толико. 

Да, САД се активно припремају за нуклеарни рат, али овог пута их се људи не плаше јер не верују у ову претњу (иако је она сасвим реална, нажалост). Да, они развијају могућности за изненадни нуклеарни напад, али у Русији се нико не брине. Поред тога, сви смо једном видели да капитулација САД не доводи до мира. Данас они људи у Русији који свесно приступају питањима спољне политике, имају потпуно другачији став него они осамдесетих година. 

На крају се може добити јако лош ефекат. Трамп, који је одбио испуњавање „председничких иницијатива“, заиста ће изазвати нуклеарно наоружавање флоте. И на свакој руској подморници ће се опет појавити „црвене главе“ — разни системи оружја са нуклеарном бојевом главом, од ракета до торпеда. На америчким бродовима ће се појавити нуклеарне крстареће ракете, а на носачима авиона нуклеарне бомбе. 

Постоји још један опасан тренутак. Одређени рок складиштења старих нуклеарних бојевих глава, које су постављене на „Томахавке“, одавно је истекао, а његово продужење је врло проблематично и сумњиво. То значи да ће за нову крстарећу ракету бити направљена нова бојева глава. Узимајући у обзир техничку стварност и и ограничења, очигледно је да ће то бити направљено на основу неке већ постојеће бојеве главе.

То значи да ће Американци имати читаву породицу обједињених нуклеарних бојевих глава релативно малих димензија и тежине, очигледно са обједињеним интерфејсом (у оквиру постојећих приступа конструисању оружја у САД, управо се ово може очекивати). Поставља се питање: где још могу (без превише разглашавања) да поставе ове бојеве делове? Ово питање је веома озбиљно и треба да поставити одређеним стручњацима. 

Надајмо се да ће прикупљање потребних информација бити обављено успешно и на време, посебно јер је упозорење стигло унапред.

Русија упутила оштро упозорење Израелу! Више о томе ОВДЕ!

Извор: rs.sputniknews. com