Немачка канцеларка изјавила је пре неколико дана да би сада као и 2015. године донела исту одлуку о отварању граница мигрантима и поново покренула расправе о начину на који је одговорила на кризу пре пет година.
“Сматрам то једноставним, Немачка је снажна земља”, рекла је канцеларка Меркел на конференцији за штампу одржаној у Берлину 2015. године. Говорила је о пристизању све већег броја људи махом из Сирије, Ирака и Авганистана који су од Немачке тог лета затражили азил, а Немци су зато бивали све забринутији.
“Мотив са којим приступамо оваквим питањима мора да буде: већ смо толико тога превазишли, решићемо и ово”, додала је Меркел. Док је немачка телевизија емитовала њен говор ишао је кајрон с вешћу да Мађарска шаље ка немачкој граници возове пуне људи. И да, наредне недеље се 20.000 тих људи појавило на главној станици у Минхену.
Меркел се тада послужила речима Wir schaffen das које су касније понављали сви они који су веровали да је управо њима канцеларка охрабрила милионе нових миграната да се отисну на опасну одисеју преко Медитерана, пише Гардијан.
Ишло се и даље. Екстремно десничарска партија Алтернатива за Немачку је бескрајно спиновала речи Ангеле Меркел и у популистичком маниру уверавала немачку јавност да је канцеларка заправо у свом говору тражила од Немаца да се снађу и пристану на бујање криминала, тероризма и јавних нереда.
Wir schaffen das је умало постало највеће недело канцеларке Меркел, њена “катастрофална грешка”, како је амерички председник Доналд Трамп рекао те године. Најџел Фараж је Фокс њузу рекао да је то била “најгора одлука коју је један европски лидер донео у модерном добу” и да је Меркел “готова”.
Ипак, Ангела Меркел и даље се налази на челу највеће европске економије, са рејтингом и подршком таман какве је уживала и почетком 2015. године, а њена Хришћанско-демократска унија бележи рекордну подршку у пандемији.
Алтернатива за десницу, са друге стране, никада није достигла тачку у којој постаје “највећа друга партија у земљи”, како су јој предвиђали. Штавише, подршка јој пада.
У почетку се масовно играло на карту тероризма пошто су многи страховали да ће избегличка криза увести џихад у само срце централне Европе, али се кулминација исламистичких напада у Немачкој догодила 2016. године, када је камион улетео на берлинску пијацу, и последње три године није било нових напада.
На лето 2015. године су десничарски и екстемистички кругови у Немачкој дефинитивно мобилисани и додатно радикализовани, а мете су брзо исписане на азилима и склоништима у којима су подметани пожари, али и на челима политичара проимиграционих ставова попут Валтера Либкеа који је убијен. Ни у једној земљи у Европи десничарски екстремизам није донео више насиља у 2019. години него у Немачкој.
Емпиријска истраживања, међутим, нису утврдила везу између Wir schaffen das Ангеле Меркел и значајно појачаног прилива миграната у Европу, иако је вероватно да је либерална позиција Немачке утицала на оне који су већ у том тренутку боравили у Европи.
Штавише, канцеларка Меркел је ризиковала и на крају профитирала. Притом је остала на правој страни историје.
Ноћас је нападнута Сирија, лешеви на све стране. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
