Како се сазнаје из дипломатских извора, од Београда би ускоро могло да се тражи да подржи све одлуке и мере ЕУ које се, директно или индиректно односе на Москву и Пекинг, односно на кризу у Украјини и политичку ситуацију у Белорусији, укључујући и увођење санкција Русији. Очекује се да се појачају притисци и у вези са набавком енергената. Отвориће се и питање опреме за 5Г мрежу, али и поштовања европских еколошких стандарда у Србији, што заправо за мету има Кину и њене инвестиције у Бору и Смедереву.
Како преносе наши извори, у том корпусу нових "задатака" за Србију могао би да се нађе и захтев да Београд повуче параф са декларације којом се кршење људских и мањинских права Ујгура у кинеској покрајини Синђијанг дефинише као "борба против тероризма и екстремизма". Подршком декларацији, Србија се нашла наспрам држава Европе и света које су осудиле кинеску кампању над муслиманском мањином, а пре свега масовна притварања ових људи у такозваним "камповима за политичко преваспитавање".
Такође, Брисел би могао да затражи да Србија поштује декларацију ЕУ о мировном процесу на Блиском истоку, за коју је наша земља гласала у јануару ове године. У том документу се не подржава пребацивање амбасада из Тел Авива у Јерусалим, а на шта се Србија сада обавезала у Вашингтону, потписивањем споразума о нормализацији економских односа са Приштином.
Саговорници тврде да је, и поред појединих неслагања ЕУ и Намачке са администрацијом Доналда Трампа - као што је случај са политиком према сукобу Израела и Палестине - ова "офанзива" да се изгурају Русија и Кина са Балкана, координирана са Вашингтоном.
Томе у прилог иде и чињеница да су се захтеви за одустајање од војне вежбе у Белорусији "поклопили" са отвореним признањем Трамповог специјалног изасланика за дијалог Ричарда Гренела да је кључни циљ споразума парафираног у Белој кући - да се регион помери ка Западу и удаљи од Русије и Кине.
Влада Србије је под притиском Брисела и Берлина, а на иницијативу известиоца Европског парламента Владимира Билчика, донела одлуку да на шест месеци обустави војне вежбе са свим партнерима, и са Истока и са Запада. Како сазнајемо, у октобру је у Белорусији требало да се одржи заједничка вежба са чланицама ОДКБ "Нераскидиво братство", а затим и здружени маневри са Белорусијом "Заједнички удар", у Србији.
Шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ рекао је јуче да је Европска комисија свесна блиских веза између Србије и Русије, али и да се од наше земље очекује да делује у складу са својим стратешким циљем чланства у Унији:
- Србија треба да се постепено усклађује са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. То питање се редовно покреће са Србијом, на неформалним састанцима политичког дијалога и другим разговорима у оквиру Процеса стабилизације и придруживања.
Директор истраживања у ISAC фонду и координатор радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 31 (усклађивање спољне и безбедносне политике) Игор Новаковић каже, за "Новости", да верује да је из Брисела било одређених критика због појединих тачака споразума из Вашингтона:
- Србија ће, пре уласка у ЕУ, морати у потпуности да усклади своју спољну политику са Бриселом. Позиција ЕУ о Јерусалиму је дефинисана још 2009. и Србија је до сада следила ту политику. Видна су одређена померања и када је реч о Белорусији, јер је Србија пре отказивања војне вежбе подржала и декларацију ЕУ о председничким изборима у тој земљи.
Сарадник института за европске студије Слободан Зечевић објашњава, да је евидентно да САД и ЕУ сматрају овај регион зоном свог утицаја и да желе да земље Западног Балкана одвоје од Русије и Кине:
- Вашингтон и Брисел су и идеолошки и војно и стратешки савезници и очигледно је да у овом случају делују координисано.
Вучић више не крије да Косово сматра независном државом. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
