Пише: Млађан Ђорђевић
Тако од 30. августа, од ноћи када је постало јасно да је окончана тридесетогодишња аутократска владавина у Црној Гори, регионом одлеже плач Милових синекураца (термин позајмљен) и није јасно да ли је Ђукановићев режим поражен у Београду, Сарајеву или Тирани. Једног дана, када новинари истраживачи буду рекли своју последњу реч о његовој владавини, биће јасно да је Ђукановићевим падом почела да се руши регионална криминална хоботница и да ту нико у ствари није плакао за Милом. Отуд оволика бука и бес на три часна човека који су сели и за час се договорили да хоће да организују живот у нормалној држави, што Црна Гора сигурно у овом тренутку није. По благослов за такав споразум очито нису нигде ишли, јер да јесу, не би Вучићева таблоидна машинерија већ два дана чинила све да споразум сруши, а потписнике (посебно једног) ставе на стуб срама.
Угледни професор, човек који је срушио неприкосновеног Ђукановића, човек без хипотеке, преко ноћи је постао Амфилохијев премијер који неће да отпризна Косово. Здравко Кривокапић, чијом заслугом и јесте сломљен Ђукановићев режим, ни крив ни дужан постао је легитимна мета Вучићевих таблоида. Показало се да Александар Вучић не може, чак и кад би хтео, тако лако да одустане од свог партнера у Подгорици, којем овог пута није помогао као 2016, лажима о државном удару, али није му ни одмогао, како се Ђукановић у договореној игри пренемагао пред ТВ гледаоцима. Сад је тренутак, док још нема скупштинске већине у Црној Гори, да осовина Вучић-Ђукановић поново покуша да се учврсти, и на томе раде и једни, и други. Међутим, промене које сасвим сигурно крећу из Подгорице уплашиле су Александра Вучића, посебно што су оне дошле на крилима хришћанске побуне коју је предводио времешни црногорски митрополит, и посебно што је схватио да и у неравноправној утакмици фаворит може да изгуби. Зна Вучић да је код Срба ма где они данас живели Амфилохије Радовић симбол отпора и да су његове моћи да на митрополитовом имиџу поради на начин њему својствен минималне. Приметно је било да за време трајања литија Вучићева таблоидна фабрика није производила лажи о Амфилохију и већ тада је било очигледно да је истраживање јавног мњења Вучића упозорило да би из сукоба са Амфилохијем могао изаћи поражен.
Да би избегао отворени сукоб са Амфилохијем, који је неминован и који се неће моћи избећи због Ђедовог познатог става о Косову и Метохији, Вучић је поново прибегао једином оружју које има, таблоидима, који већ неколико дана директно окривљују Амфилохија за споразум три победничке коалиције у Црној Гори. Тиме у ствари на индиректан начин окривљује Амфилохија за одлуку да нова црногорска влада неће радити на отпризнавању Косова само не би ли сакрио да је у Вашингтону потписао да се Србија обавезује да ће обуставити кампању против признања Косова и то на неодређено време.
Здравко Кривокапић, универзитетски професор, захваљујући коме је тзв. просрпска листа освојила преко 32% победу ће морати да брани најпре у својој коалицији, од Мандића и Кнежевића који су под Вучићевом контролом, потом у коалицији за формирање будуће владе, а онда и пред званичним Београдом, који је поуздан Ђукановићев партнер. Успе ли да се одбрани пред свима и од свих, професор Кривокапић ће тиме однети значајнију победу од оне 30. августа, када је бацио ДПС на колена, и директно ући у историјске читанке Црне Горе.
Алескандар Вучић ће, извесно је, учинити све да се то не деси!
Израелско признање Косова је увреда правде и здравог разума, вратиће нам се као бумеранг! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
