Пише: Зоран Радовановић, пулмолог и пензионисани професор Медицинског факултета
Како се приближава јесен, све чешће се поставља питање могућности истовремене појаве епидемијских таласа ковида 19 и грипа. Прва искуства с оваквом „дводемијом” већ су се стекла на јужној хемисфери. Испоставило се да у том делу света, посебно у Аустралији и Јужној Африци, све до данас, пред крај њихове зиме, грип није представљао значајан проблем. Разлози могу да буду бројни, а међу најважнијима су ношење маске и физичка раздвојеност.
Дешавало се, наравно, да се код болесника од ковида 19 истовремено изолују и узрочници неких других зараза, укључујући вирусе грипа. Сходно очекивању, тада клиничка слика може да буде тежа него када човека нападне само један вирус, односно вирусни сој. Међутим, удружена појава две вирусне инфекције сувише је сложен феномен, како на појединачном, тако и на колективном нивоу, да би се свела на један уопштен и упрошћен закључак.
Већ деценијама је позната склоност вируса одређене врсте да ометају продор супарничких врста. Та способност, названа интерференцијом вируса, одвија се на различите начине. Ако вируси користе исте рецепторе, који се могу схватити као њима посебно намењена врата за продор у ћелију, први вирус, поједностављено речено, оставља кључ с унутрашње стране браве. Уколико су два различита вируса већ у ћелији, један паразитира на њен рачун, па не дозвољава другом да „сише исто виме”. Вируси поседују и способност терања ћелије на стварање интерферона, беланчевинасте супстанције која чини неинфициране ћелије домаћина отпорним на инфекцију.
Попут људи, и вируси могу да реагују толерантно на присуство својих супарника. Некада чак нађу заједнички интерес, па сарађују, а некада се међусобно игноришу, јер нападају различите ћелијске структуре, те се не угрожавају. За нас је посебно интересантан настанак тзв. рекомбинантних сојева вируса. Најпознатији пример је истовремено заражавање свиње птичјим и човечјим сојевима вируса грипа. Људи и птице ретко размењују своје вирусе грипа, али је свиња „универзални прималац инфекције”. Ако у њој настане хибрид са способношћу лаког преноса човечјег соја и убојитошћу птичјег соја, створили су се услови за појаву пандемије грипа.
У начелу, инфекције дисајних путева учестало се јављају током зимских месеци. Збијеност људи у затвореном простору једно је од више објашњења за такву расподелу. Међутим, и ту постоје знатне разлике. Грипу изричито погодује хладно и суво време, па се гро оболевања код нас одигра током осам до 10 недеља, обично између краја децембра и почетка марта. С друге стране, вируси одговорни за појаву назеба много су равномерније распоређени током четири годишња доба, па се нико не изненади летњој неалергијској кијавици.
У прековидској фази наших живота постојала је одређена правилност у епидемијској појави вирусних инфекција дисајних органа. Почетак школске године био је праћен учесталом изолацијом риновируса, једних од најчешћих узрочника назеба. Следили су други сродни вируси и, посебно, респираторни синцицијални вируси, који су некада успевали да одложе сезонски талас грипа. И међу изазивачима грипа уочавала се правилност: типови А и Б су се међусобно потискивали, а и у оквиру типа А на исти начин су се понашали поједини подтипови, рецимо Х1Н1 и Х3Н2.
Наредни месеци ће показати како и где ће се у овај предвидиви низ угурати новоискрсли вирус корона. Треба се подсетити да је назеб претежно дечја болест: малу децу погађа од пет до седам, а одрасле од два до четири пута годишње. С друге стране, ковид 19 је у великој мери болест одрасле популације, а заражавање се у индустријски развијеним деловима света одвија махом међу вршњацима. Следствено, две епидемије би лако могле да теку паралелно, свака превасходно у „свом” сегменту популације.
И када различити вируси нападају исту циљну популацију, они не морају међусобно да се ометају уколико користе различите рецепторе (сетимо се, то су улазна врата, брава и посебан кључ за улазак вируса у ћелију). Узрочници ковида 19 и грипа везују се за различите рецепторе, тако да је могуће да се истовремено јаве у епидемијском облику. Није само то ноћна мора епидемиолога, вирусолога и народноздравствених посленика. Посебну бригу представља увек присутна могућност да се вирус грипа измени на начин да поприми за човека неповољне особине. У том случају и вакцина би се показала мање ефективном, па бисмо доживели поновни притисак на болнице.
На држави је да благовремено набави довољне количине потрошног санитетског материјала, укључујући маске и заштитну одећу, лабораторијских тестова, лекова и вакцина против грипа. Истовремено мора да обезбеди спровођење мера усмерених ка спречавању и сузбијању, како ковида 19, тако и грипа.
Грађанима остаје да прихвате нову реалност, уз свест да није реч о привременом нужном злу, већ о начину живота који ће трајати знатно дуже од тренутка испоруке вакцина против нове болести. Требаће дуго времена док, било прокужавањем, било понављаним вакцинацијама, бар две трећине популације не постане отпорно на ковид 19. Болест ће се после тога појављивати спорадично или у мањим епидемијама, па ћемо се навићи на њу. Тек евентуални проналазак делотворног лека учиниће да престанемо и да је се плашимо.
Каква будућност чека Црну Гору, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
