Најновије

Какве су шансе да Приштина испуни обавезе преузете у Вашингтону?

Судећи према досадашњем односу косовских власти према српским светињама у покрајини, велико је питање хоће ли параф Авдулаха Хотија, премијера привремених институција у Приштини, стављен на споразум у Вашингтону нешто променити у пракси.

Хоти и Трамп (Фото: flickr. com)

Приштинска страна се у Белој кући обавезала на то да ће штитити и промовисати слободу вероисповести, као и на заштиту верских локалитета и спровођење судских одлука које се односе на Српску православну цркву, али то су јој налагали и сопствени прописи, па се за то није много марило.

Приштина, иначе, још од 2008. има Закон о специјалним заштићеним зонама, који је обавезује да осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских, историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба. Према том пропису, у заштићеној зони треба да се "очува монашки живот свештенства, карактер и изглед заштићеног места, историјски, културни, архитектонски или археолошки контекст..." Баш овај закон забрањује да се унутар специјалних заштићених зона граде транзитни путеви, али то није била брана да се у близини Високих Дечана започне са градњом магистралног пута Дечани - Плав.

Шеф скупштинског одбора за КиМ у претходном сазиву Милован Дрецун каже да је тешко предвидети како ће се Приштина понашати по питању спровођења споразума из Беле куће ако изостане притисак Америке.

- САД су показале да могу пресудно да утичу на политичке процесе на КиМ и албанске странке ће то вероватно имати у виду. Неће никоме бити у интересу да не поштује споразум, али све ће зависити од тога како ће се поставити Америка - наводи Дрецун.

Да је илузорно очекивати да споразум из Вашингтона, у делу који се односи на СПЦ, буде примењен, сматра књижевник и новинар са КиМ Живојин Ракочевић, који објашњава да на терену нема капацитета за његову примену јер "етнократија која влада у Приштини након оволико времена и међународне подршке не може да препозна друге и другачије".

- Постоји стална тенденција у којој би требало да гетоизирани Срби, наша наука, култура, духовност и политика пристану на туђу слободу и другачији културни модел. Албанске власти, укључујући и оне најлибералније појединце, не могу да прихвате неподношљиву тежину српског наслеђа на КиМ. Креирали су атмосферу која се базира на легализацији отимања имовине СПЦ коју је спровела Комунистичка партија Југославије и ту постоје два става: први - да цркве постану косовски музеји и наслеђе "народа Косова", а други је промена власништва, сличан ономе у Црној Гори. Сада смо у трећој фази агресивне псеудонаучне пропаганде која Албанцима објашњава да су им Срби у средњем веку отели цркве и манастире - сматра Ракочевић.

Он указује и на то да су Албанци толико везани за Демократску странку у САД, да се овај споразум доживљава као насиље Доналда Трампа и републиканаца:

- Овде се све, од ресторана до ауто-школа, креће у културолошком распону од Џорџа Робертсона (генерални секретар НАТО у време бомбардовања СРЈ) до Веслија Кларка. Једна ауто-школа из Косова Поља зове се "Весли Кларк".

Ове недеље о ЗСО и имовини

Следећа експертска рунда дијалога Београда и Приштине биће прекосутра у Бриселу. Портпарол ЕУ Петер Стано најавио је да се настављају разговори о темама покренутим на последњем састанку на највишем политичком нивоу, односно о невећинским заједницама (што подразумева и питање ЗСО), решавању међусобних финансијских потраживања и имовини.

Мило хоће на силу да остане на власти. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА