Војно-политичка криза у Либији (од „арапског пролећа” 2011. године) ушла је протеклог викенда у нову, неизвесну фазу након одлуке међународно непризнатог режима на истоку те земље да поднесе оставку. Влада премијера Абдалаха ел Танија уручила је у недељу оставку председавајућем Представничког дома Агили Салеху, након четвородневних масовних протеста на нафтоносном истоку Либије, саопштио је Езел Дин ел Фалих, портпарол кабинета у Тобруку. Оставку „источнолибијске владе” потврдио је Абдулах Абаихиг, портпарол источнолибијског парламента. Он је најавио да ће посланици (којима је, иначе, мандат одавно истекао) разматрати оставку Ел Танијевог кабинета, без прецизирања када би се то могло десити.
Корупција политичке елите и убоги живот раје, мањак готовине у промету, намирница, електричне енергије... изненада су крајем прошле седмице подигли на ноге хиљаде становника источне Либије. Протести сличних повода организовани су крајем августа и на другом крају војно-политички располућене земље, у Триполију. Али с једном разликом. Наиме, Фајиз ел Сераџ, шеф међународно признате прелазне власти у главном граду, током прве рунде протеста поручио је да га са власти „неће скинути улица”.
Овог викенда на истоку Либије, незадовољни демонстранти – многи међу њима тешко наоружани – подметнули су пожар у новој државној згради у Бенгазију, потпиривали нереде у Бајди, некадашњем седишту „источнолибијске владе”, као и у нафтоносној Сабхи у Сахари. Најтежи окршај источнолибијских демонстраната и снага безбедности избио је у Марџу, иначе родном месту Халифе Хафтара, фелдмаршала Либијске народне армије (ЛНА), чија је база иначе у Бенгазију. Не могавши да убеди демонстранте да се разиђу, припадници ЛНА употребили су у Марџу и бојеву муницију, пренели су северноафрички медији. У том трагичном рафалу погинуло је најмање пет лица.
Какав је даљи војно-политички однос снага на истоку Либије – где је јавна тајна да се фелдмаршал Хафтар и Агила Салех, председавајући (међународно још признатог) Представничког савета, јавно не подносе и такмиче за политичку превласт, како на домаћем терену, тако и код спољних савезника – неизвесно је.
Иначе, масовни „устанак” на истоку Либије тече ових дана усред низа паралелних домаћих и међународних иницијатива за смиривање деветогодишњих крвавих превирања у држави с највећим доказаним резервама ултраквалитетне нафте у Африци.
На Ист риверу, Савет безбедности ће – према најавама прошлог викенда – почетком седмице именовати новог изасланика Светске организације за Либију, пола године након што је либански дипломата Гасам Саламе напустио ту позицију. Савет безбедности данас треба да гласа и о наставку мировне мисије за Либију (УНСМИЛ). Уз то, пред викенд је у граду Бузнику (недалеко од Казабланке у Мароку) успешно окончана рунда мировних преговора либијских војно-политичких ривала из Триполија и Тобрука. У заједничком саопштењу учесника мировних преговора наводи се да је постигнут свеобухватни договор о „транспарентним и објективним критеријумима и механизмима ради успостављања суверености”. Учесници преговора у Бузнику захвалили су се мароканском суверену Мухамеду Шестом за „подршку и асистенцију у превазилажењу кризе у Либији и остварењу наде Либијаца и аспирација да изграде цивилну и демократску државу и уживају у миру, безбедности и стабилности”, пренели су јуче афрички медији.
У каквој су евентуалној координацији мировни преговори за Либију у Мароку са онима који су зимус вођени на једној страни у Берлину, а на другој у Москви и Анкари, загонетка је.
У међувремену, немири на истоку Либије теку у тренутку док још није јасно да ли је амбасада САД у тој северноафричкој земљи стварно успела да убеди Халифу Хафтара да обустави вишемесечну војну блокаду петро-лука на истоку земље.
У исто време, у Триполију су у недељу избили нови протести против режима Фајиза ел Сераџа са захтевима да се прекине економско безнађе у којем народ тамо већ годинама живи.
Зашто је Русија повукла снаге са белоруске границе, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
