Формирање ЗСО једна је од најважнијих обавеза, која се тиче положаја Срба, на коју се Приштина обавезала, а већ седам година Београд чека на њено испуњење. Претходни посредници у дијалогу нису успели да натерају званичнике у Приштини да се помере с мртве тачке, али је чини се доласком специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака ова тема поново дошла у фокус. У Бриселу, седишту Европске уније, јуче је настављен технички дијалог двеју делегација, а Београд је пре ове рунде најавио да ће инсистирати да ЗСО буде прва тачка о којој ће се разговарати. Лајчак је дан раније навео теме међу којима се није нашла и та, али и најавио да ће се наћи у наредним данима.

Прва тема

- Председник Вучић и премијер Хоти су се договорили да њихови преговарачи наставе разговоре о међусобним финансијским потраживањима и статусу невећинских заједница. Обе теме су врло комплексне. Зато ћемо сутра разговарати о финансијским потраживањима, а о споразумима о невећинским заједницама у наредним данима - написао је Лајчак раније на Твитеру.

Одговорио му је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, који је написао да ће, што се српске стране тиче, прва тема бити ЗСО, јер је то тема која је усвојена под окриљем ЕУ пре седам и по година.

- Могућа тема биће и питање имовине, приватне, државне и црквене - написао је Ђурић.

Јасна порука

Без обзира да ли ће се ове или следеће недеље наћи на столу, јуче је послата порука да до формирања ЗСО мора да дође. Портпарол ЕУ Петер Стано поручио је да је Приштина у обвези да примени споразум о ЗСО на који се обавезала "у доброј вољи" 2013. године.

- Та обавеза произилази из стављања потписа на Бриселски споразум. Бриселски споразум су потписали сви учесници у процесу и он је важећи. Штавише, ратификован је и у косовском парламенту. Косово је тако преузело међународну обавезу да примени овај споразум. На њима је да кажу како ће да га примене - рекао је Стано.

На питање како оцењује промену на агенди данашњих експертских разговора у Бриселу, Стано понавља да је на састанку председника Србије Александра Вучића и премијера Авдулаха Хотија договорено да се наставе разговори и о међусобним финансијским потраживањима и о статусу невећинских заједница.

- Ове теме су врло комплексне и обе стране су се договориле претходних дана да се данашњи састанак цео посвети питању финансијских потраживања. Као наставак овог састанка уследиће разговори о невећинским заједницама наредних дана - закључио је Стано.

Садржај пре брзине

Заједница српских општина важна је за Србију, јер прецизно у пракси осигурава тамошње Србе, а директор Форума етничких општина Душан Јањић подсећа да је и један од ретких циљева верификован у нашем парламенту. Указује и да је фокус ЕУ поново на овој теми, и то не без разлога.

- ЗСО је у Резолуцији Скупштине Србије главни политички циљ који треба добити из преговора са Косовом, а исто је наведено и у ставу Владе који, додуше, није био толико детаљан. Политички је доста улагано у ЗСО, заборавило се на тадашње изборе и слоган српске листе на Косову који се односио на ЗСО. Што се тиче обавезе Приштине, Бриселски споразум је међународни, што значи да је јачи од Уставног суда и осталих закона. Ипак, стало се са ЗСО оног момента када је Тачи почео својеврсну политичку игру, и критикама да ЗСО не може да има извршне власти. Њу, ако погледамо реално, ЗСО и нема. Чини ми се да се ЗСО последњих година изгубила као циљ, јер се разграничење нудило као решење у дијалогу, али да се сада поново вратио у фокус и да је на делу својеврсно усаглашавање али и предефинисање ЗСО. Видећемо у ком ће се правцу с тим ићи. На такав закључак упућује и Лајчакова терминологија „невећинска заједница” која до сада ни у једном моменту није коришћена, а што може али и не мора да се односи на ЗСО - напомиње Јањић.

Вештачки рокови

Да је у питању обавеза Приштине, која је потписом гарантована, указује и Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику.

- У питању је неиспуњавање обавеза проистеклих из Бриселског споразума 2013. и 2015. чији је гарант била ЕУ. ЗСО је испреговарана, договорена и остало је да се формира у складу са потписаним, а не да се чека финални споразум о свеобухватној нормализацији односа - напомиње Грубјешићева.

Она је рекла и да је стављање вештачких рокова за постизање споразума контрапродуктивно, и додаје да до споразума неће доћи у наредним недељама или месецима, како су неки најављивали.

- Важнији је садржај споразума од те наметнуте брзине. Сведоци смо колико је претходно споразума донето а да нису примењени - указала је Грубјешићева.

Седам година чекања

Формирање ЗСО предвиђено је првим Бриселским споразумом из 2013, као резултат дијалога Београда и Приштине. Потписали су га премијер Сбије Ивица Дачић и премијер Косова Хашим Тачи, уз посредовање шефице европске дипломатије Кетрин Ештон. Првих шест тачака споразума односи се за ЗСО, а у њима је наведено да се успоставља на основу Статута и да до њеног распуштања може доћи само на основу одлуке општина учесница. Предвиђено је да ЗСО има председника, потпредседника, скупштину, веће, и пуни надзор над економским развојем, образовањем, здравством, урбанизмом и руралним развојем. Другим споразумом из 2015. године усаглашене су 22 тачке којима се утврђују законски оквир, циљеви, организациона структура, однос са централним властима и буџет. Ипак, на захтев тадашње председнице Косова Атифете Јахјага, Уставни суд Косова је разматрао ЗСО и децембра 2015. саопштио да принципи о ЗСО нису усаглашени с Уставом Косова, али да би се могло ускладити законским актом Владе и статутом. Споран је, какао је наведено, споразум о принципима Заједнице који није у складу с Уставом у областима „једнакости пред законом, основним правима и слободама, правима мањина”. Оно што се може и прочитати у медијима је да је у ствари спорно то што се ЗСО не заснива на мултиетничности, већ окупља општине у којој је већинска једна етничка заједница, српска.

Сељими: Хоти учинио да Косово не буде равноправно са Србијом

Премијер Косова Авдулах Хоти представљао је јуче извештај о дијалогу са Београдом у Бриселу. Шеф посланичке групе Покрета Самоопредељење Реџеп Сељими критиковао је јуче да је Хоти током недавних преговора у Вашингтону учинио да Косово не буде равноправно са Србијом.

- Хоти је не само прихватио, већ је и поступио тако да Косово није равноправно са Србијом - рекао је Сељими.

Како су дојучерашњи руски националисти почели да се боре у пуку ''Азов''! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц