Међутим, обавештајно-аналитичке службе утицајних држава које прате догађања у региону су све време будно пратиле и овај као и претходне изборне процесе. С тим у вези, на основу прикупљених информација, за сваку земљу се прави процена колики је проценат фиктивних гласова.
У Црној Гори се иста методологија фризирања резултата, уз мање корекције, користи од референдума о независности и, по проценама страних служби, износи између 10 и 15 одсто и говори се о цифри од око 70,000 регистрованих бирача који су „вишак" у односу на укупан број становника Црне Горе. Ово значи да је победа опозиције још убедљивија и да је, реално, готово три четвртине грађана Црне Горе рекло да је време да ова власт оде.
Резултат ових избора је несумњиво од историјског значаја за грађане Црне Горе, али оно што је изузетно важно су његове импликације за регион у целини.
Управо је Црна Гора овим резултатом закорачила у оно што треба да буде будућност целог региона: на сцену су ступили млади и нови политичари са визијом, политичари који су направили отклон од бесмислене националистичке реторике деведесетих година која је служила као изговор ислуженим такозваним елитама за пљачкање својих држава и грађана. Овим је у региону окренут нови лист, од приватизоване и криминализоване државе у власништву мале групе повлашћених који немају ништа да понуде својим грађанима, ка уређеној, правној држави у којој се цени стручност, а не припадност породици или странци.
Често се у последње време говори о одливу мозгова из региона и начину да се то заустави. Тачно је да велики број људи одлази због бољег стандарда, бољих плата, али највећи број одлази због неправде и непостојања перспективе. Ако је судити по првим изјавама које су дали Кривокапић, Абазовић и Бечић, ово је прави пут да се младима врати перспектива и нада да имају будућност у својој земљи.
Ово је модел о коме се у последње време доста говори не само када је у питању Балкан, не само када су у питању заробљене и приватизоване државе, већ и у развијеним земљама. У свету генерално постоји тренд растућег незадовољства гласача, пре свега младих људи, због арогантног и аристократски отуђеног понашања политичких и осталих елита. Отуда и многобројни покрети, многобројни протести широм света.
Погледајте САД, Француску, па и Немачку. Разлози су дубоки, велико је незадовољство, а поводи који доводе до тога да оно исплива на површину су различити - од пандемије, расне неједнакости, пореске политике... С тим у вези, промене у Црној Гори имају потенцијал да постану модел потребе да млади политичари са визијом преузму контролу над сопственом будућношћу у региону и шире.
Поруке које су три лидера послала у вези са четири принципа су изузетно важне, јер онемогућавају било какве спекулације и закулисно сплеткарење Ђукановићевог режима у покушају да га међународна заједница још једном спаси. Изузетно је важна порука у вези са потпуним поштовањем свих потписаних међународних споразума, посвећеност европским интеграцијама и убрзање реформи, бескомпромисна посвећеност владавини права, јачању институција, борби против корупције, доношење закона о лустрацији, пореклу имовине, ту је и ревизија спорног Закона о слободи вероисповести.
С тим у вези, формирање владе у којој је главни критеријум стручност а не страначка припадност биће њихов први велики испит.
У случају Црне Горе, спорни Закон о слободи вероисповести био је само повод да годинама нагомилавано незадовољство арогантном приватизацијом државе и свих њених ресурса од стране Ђукановићевог режима ескалира. Трпељиви народ је годинама гледао како се од њега отима док се клика бахати, док их спин доктори са контролисаних медија убеђују у европску перспективу и да је живот сваког дана све бољи.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 2, 2020
Али оног тренутка када су арогантно пожелели да им кажу и шта да мисле и у шта да верују, то је прелило чашу. Народ је рекао своје и ствар је и пристојности и чојства да се ова одлука призна и испоштује, јер ничија није горела до зоре. Међутим, постоји велика опасност да до тога не дође, већ да Црна Гора, опет искључиво ради приватних интереса оних који би да заувек остану на власти, уђе у период нестабилности, која има потенцијал да се прелије и на остатак региона.Овде постоји неколико сценарија:
1. Ђукановић и ДПС се мире са поразом, честитају победницима и у Црној Гори до краја Ђукановићевог мандата 2023. постоји функционална кохабитација са Владом.
Вероватноћа да до овог сценарија дође: мало вероватно
И када би ДПС био конструктивна опозиција у Скупштини, тренутно постоји ваниституционални де факто пренос овлашћења са извршне власти, односно Владе, на Ђукановића, чија би овлашћења по закону требало да буду махом протоколарна; тешко је претпоставити да ће Ђукановић пристати да се потпуно обезвласти и да се његова улога сведе на чисто протоколарну.
2. Ђукановић и ДПС се формално мире са поразом, у Црној Гори до краја Ђукановићевог мандата 2023. постоји дисфункционална кохабитација са Владом, а ДПС као опозиција користи сваку могућност да минира рад Владе.
Вероватноћа да до овог сценарија дође: вероватно
Иако би Ђукановић био формално обезвлашћен, не треба занемарити њему одане структуре које су деценијама грађене у многим институцијама, укључујући и обавештајне службе. Нова влада најављује лустрацију у свим кључним институцијама, али за то је потребно време, а потребни су и кадрови који би заменили армију страначких послушника. Поред тога, за скупштинску потврду именовања у државним институцијама и јавном сектору уопште потребна је двотрећинска већина гласова, што значи да ДПС има механизам да неограничено блокира да ове институција раде у пуном капацитету.
3. Ђукановић и ДПС се формално мире са поразом, али што више одуговлаче постизборне процедуре, како би добили на времену да обезбеде прелетање макар једног опозиционог посланика и ипак формирали већину.
Вероватноћа да до овог сценарија дође: врло вероватно
По закону, по конституисању скупштине и верификацији мандата посланика, председник даје мандат за формирање владе странци која је освојила највише гласова на изборима. У овом случају је то ДПС, а рок за формирање владе је 90 дана. Ако председник установи да странка којој је поверен мандат не може да формира владу у законском року, даје мандат следећој најбоље рангираној странци. Уколико група странака у међувремену формира већину и потпише споразум с тим у вези, они могу да предухитре давање мандата ДПС-у, али пре тога морају да имају верификоване мандате; за очекивати је да се овај процес што више одуговлачи, како би се на опозиционе посланике извршио велики притисак да предђу у ДПС-ов блок.
За сада су то само позиви Абазовићу (Власи, Радончић, Фејзић), али за очекивати је да ће и он и остали опозициони посланици и њихове породице бити изложени енормном притиску, уценама, али и „безобразним" финансијским понудама, како би сломили макар једног од њих 41; с обзиром да се ради о питању живота и смрти и за Ђукановића и за ДПС, као и за целу ту криминалну хоботницу, не само у Црној Гори, већ и у региону. Суме које ће бити на столу биће милионске; искушење ће бити велико, можемо само да се надамо да ће сви опозициони посланици остати чврсти.
Овај сценарио је и највероватнији, и највише се уклапа у досадашњу технологију Ђукановићеве власти. Међутим, оно што је почело да се дешава у Црној Гори показује велику нервозу одлазећег режима, јер се очигледно иде на изазивање инцидената. Већ је почело тужакање међународним организацијама да присталице опозиције изазивају инциденте, док се истовремено најављује велики скуп подршке ДПС-у за викенд, од кога се ДПС званично оградио.
Све ово изазива забринутост да се иде на опаснији сценарио: инсценирање великог инцидента на овом скупу, што би био повод за увођење ванредних мера у земљи и заустављање свих постизборних радњи. Да ли је Ђукановић спреман да остане на власти и по цену грађанског рата - не бих то искључио у потпуности.
То нас води у четврти сценарио:
4. Ђукановић и ДПС не признају пораз, што доводи до насиља и отвореног сукоба грађана са присталицама ДПС-а и полицијом, за шта режим криви опозиционе лидере, Београд, СПЦ и Москву; уводи се ванредно стање, хапсе се опозициони лидери, Ђукановић и ДПС остају на власти све време ванредног стања, са идејом да се нови избори распишу када се ситуација смири; Ђукановић тражи подршку партнера из НАТО због „спољне српско-руске агресије преко инфилтрираних елемената".
Вероватноћа да до овог сценарија дође: мало вероватно
Не треба потпуно искључити, али поента је да ова прича не може да прође код западних партнера, који и сами отворено говоре да је време да Ђукановић оде.
5. Ђукановић и ДПС признају пораз, постоји кохабитација са новом експертском Владом која је орочила свој мандат како би се припремили равноправни услови за опште изборе за 12-18 месеци.
Вероватноћа да до овог сценарија дође: врло вероватно
Ово је заправо оно о чему је опозициони блок већ говорио, али није поменуо у јучерашњем објављивању принципа. Ђукановић би тиме скратио себи мандат за годину и по дана, на шта вероватно нерадо гледа. Међутим постоји и оно што би могло да буде привлачно ДПС-у, а то је да у наредном периоду што више блокира и минира рад нове владе, погорша ситуацију у земљи и смањи подршку коју су грађани дали опозицији на овим изборима. Ово носи ризик и за једне и за друге. Да ли и у оваквим околностима, без могућности да фингирају резултате избора и користе државне ресурсе за своју кампању и врбовање гласача ДПС може да се нада бољем резултату од овог који су сада постигли? Тешко.
6. Ђукановић и ДПС признају пораз, Ђукановић даје оставку на место председника јер сматра да је изгубио легимитет, расписују се нови председнички избори.
Иако би овакав сценарио био логичан из перспективе посматрача, али и црногорских бирача, после 30 година на власти веома је мало вероватно да ће се Мило Ђукановић одлучити за ову опцију. Он је три деценије успешно маневрисао и спасавао се из наизглед немогућих ситуација. Давањем оставке себи би ускратио механизме и време да покуша да преокрене ситуацију у своју корист. Један од одлучујућих фактора у овом сценарију могао би да буде и договор о амнестији од евентуалног процесуирања због злоупотреба службеног положаја након одласка са власти.
Како је руска ПВО реаговала против Израела у Сирији, погледајте ОВДЕ.
Извор: Информер
