Пише: Војислав М. Станојчић
У Вашингтону су 4. септембра, како је изјавио Вучић, а наставили да понављају све његове удворице и медији које контролише, завршени веома успешни преговори. Њихов резултат је „историјски“ споразум којим се АВ обавезао да испуни све захтеве Доналда Трампа.
Већ раније је било најављено да ће се у Бриселу, под покровитељством Европске уније, 28. септембра наставити преговори Београда и Приштине, којим би се постигао нови напредак у нормализацији њихових односа.
„Помози, Боже!“, можда су на ту вест помислили простодушни, лаковерни и уопште необавештени људи у нашој земљи, „ваљда ће Шиптари најзад почети да примењују бар неки од један од оних 48 споразума које су потписали, а досад нису ни прстом мрднули да нешто учине“.
Затим је уследила је изјава Авдулаха Хотија која их је отрезнила – да Приштина може да разговара о примени споразума о Заједници српских општина, склопљеног 2013. године, тек пошто Београд призна Косово.
Како се са наше стране већ могао чути одлучан (ко зна већ који по реду) захтев да Приштина најзад поступи по обавези из 2013. и најзад образује Заједнице српских општина Хоти је изјавио како је то за Приштину затворен случај а и да не може Србија да саставља дневни ред састанка.
А Брисел ће на све то, ни лук јео ни лук мирисао, отприлике: „ми дајемо само салу за преговоре, а ви како се договорите, ми се слажемо. Најважније је да се постигне споразум прихватљив за обе стране…“
Не знам како се вама чини све ово што се већ пуних седам година дешава са тим дијалогом који нема цену, а мене све више подсећа на једну шалу из некадашње Југославије о Лали и кондуктеру:.
Лалин син служио војску у Љубљани и он пошао да га посети.
На железничкој станици ушао је у вагон са таблом на којој је писало „Београд-Загреб-Љубљана“, али је, ипак, да буде сасвим сигуран упитао кондуктера скоро одмах по поласку воза:
„Та, молићу лепо, господине кондуктеру, иде ли овај вагон за Љубљану?“
„Иде, иде Лало, ништа не брини!“ одговорио је кондуктер, а Лала му се учтиво захвалио.
Сат-два касније, кондуктер је опет прошао кроз Лалин вагон, а он му је поставио, разуме се, учтиво, у свом стилу, исто питање.
Кондуктер га је помало зачуђено погледао, али га је уверио да се налази у правом вагону и да ће стићи у Љубљану.
Видели се и по трећи пут док се воз приближавао Загребу.
Лала је поново и, разуме се, учтиво, кондуктеру поставио исто питање.
На то су кондуктеру попустили живци, па је дрекнуо:
Да л’ ти то мене, Лало, завитлаваш?“
„Та, још од прве станице, молићу лепо“, учтиво је одговорио Лала.
Колико Чворовића има у Европи, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Стање ствари
