Крагујевачки аутомати су се базирали на моделу из 1949. Мијомановић је пријавио њемачки ЕРМА МП40, док је Цветић конкурисао са потпуно новим рјешењем слободног затварача. Цветићев се модел најбоље показао. Током другог круга теста, једини је издржао пробу са 27.000 метака. Тако је у наурожању ЈНА усвојен 7,62мм М56 (кодни назив артикал 11). Током 1956. израђено је 20 комада, неопходних за истраживања. Серијска производња М56 започела је 1960. а прекинута 1975. У то време је израђено 88.998 примерака које је Застава испоручила војсци и милицији.1965. године за потребе извоза израђена је ограничена серија у калибру 9мм. Због визуелне сличости са МП40, често се наводи да је М56 рађен по узору Хајнриха Фолмилера и завода ЕРМА. Али између ова два оружја постоје битне разлике.
М56 је функционисао по принципу слободног затварача, а радио је са отвореним затварачем. Ударна игла је била саставни дио затварача нако ме се налазио извлакач са опругом, доносач метка и кружни отвор за ручицу. Повратна опруга је била већег пречника од оног код МП40, без телескопске опруге. Из аутомата се могло дејствовати јединачно или рафалном паљбом. Регулатор ватре, смештен испред браника обараче, био је попречног типа. Састојао се из полуге правоугаоног пресјека са полукружним изрезом за раздвајач и обостраног нарецканог дугмета са јасним натписима "јед."(јединачно) и "раф" (рафално).
Потискивањем левог дугмета удесно до положаја када се могао јасно видети натпис "јед", полуга се постављала на правац кретања раздвајача. Након опаљења, полуга регулатора да раздвајач на полугу обарача, односно да задњи крак запињаче задржава затварач у задњем положају. Приликом потискивања десног дугмета улево, урез на полузи се доводио на правац раздвајача. Ручица азтварача је представљала кочнцу. У циљу блокирања затварача,ручицу је требало заокренути за 90 степени у супротном смјеру казаљке на сату. У том положају, на горњој површини ручице било је читљиво "укочено". Када би се ручица заокренула у супротном смјеру писало би откоч(ено).
На предњем и задњем делу канала налазио се кружни отвор са пречником већим од ширине самог канала. Иза главе ручице се налазило ребро правоугаоне форме са ширином која је одговарала ширини канала а висина пречнику кружних отвора. Тако је у вертикалном положају, ребро спречавало кретање ручице дуж канала и затварача. Осим овог ефиксасног рјешења, на ручици је монтиран држач који је спрећавао случајно опаљење оружја, што је био проблем код других аутомата. Из тог разлога, Управа пешадије из тог разлога од конструктора захтјевала да реши тај проблем.
Цветићев је утврђивач на вертикалном краку имао квадратни изрез, док је опруга под доњим краком утврђивач држала приљубљеним уз сандук. На предњем делу сандука се налазила брадавица, приликом нежељеног кретања унапред или у крајњем предњем положају затварача,брадавица је заскакала у отвор утврђивача и обезбјеђивала сигурно растојање (1,2 - 2мм) између ударне игле и чела чахуре у лежишту. Приликом повлачења затварача уназад, стрелац је обухватом ручице затварача савлађивао силу опруге, чиме се утврђивач заокретао око осовине, зуб "искакао" из прореза и тиме ослобађао затварач. Кундак је ископиран од пушке МП40 који се може савијати и тако сачувати дужину. Необична карактеристика М56 је да има бајонетну ушицу на цеви и тако може да прихвати бајонет.
Аутомат М56 се и данас службено користи у Босни и Херцеговини, Ираку и Замбији, а коришћен је у ратним дејствима у Вијетнамском и Заливском рату, као и током ратова на територији бивше Југославије.
Техничке карактеристике
Маса: 3,060 (без оквира),3460 (са оквиром и ножем) кг
Дужина: 865 (са исправљеним кундаком),640 (са приклопљеним кундаком) мм
Дужина цеви: 250 мм
Калибар: 7,62х25 ТТ мм
Врста операције: слободни затварач
Начин дејства: полуаутоматски,аутоматски
Брзина паљбе: 600 мет/мин
Брзина зрна: 500 м/с
Макс. еф. домет: 200 м
Одвојиви магацин: 32 ком.
Нишан: механички
О ситуацији у Нагорно-Карабаху прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
