Узимајући у обзир да је Азербејџан од 2008. године подржавао српску позицију по питању Косова на међународној арени, а позивајући се на константну и симултану узајамну подршку Декларацији о пријатељским односима и стратешком партнерству између Азербејџана и Србије и Заједничком акционом плану за стратешко партнерство, азербејџанска страна очекује од српске стране да пружи подршку и да изјаву по овом питању.
Амбасада те земље наводи да су 27. септембра оружане снаге Јерменије почеле паљбу из крупнокалибарског наоружања, минобацача и артиљерије различитог калибра дуж линије раздвајања.
Према подацима Министарства одбране Азербејџана, међу цивилним становништвом и војним лицима има мртвих и рањених, а нанета је озбиљна штета кућама и цивилним објектима.
У циљу спречавања наредне војне агресије Јерменије и обезбеђења сигурности густо насељених подручја дуж линије раздвајања, оружане снаге Азербејџана предузимају контраофанзивне и реципрочне мере, у оквиру права на самоодбрану и у пуној сагласности са међународним хуманитарним правом.
Потпуна одговорност за насталу ситуацију лежи на војно-политичком вођству Јерменије, наводи се у саопштењу Амбасаде.
Јерменско-азербејџански нагорно-карабашки сукоб почео је отвореним територијалним претензијама Јермена на историјске земље Азербејџана и етничким провокацијама 1988. године, а крајем 1991. и почетком 1992. сукоб је ушао у војну фазу, додаје се у саопштењу.
Војна агресија Јерменије резултирала је окупацијом скоро 20 одсто територија Азербејџана, наводи Амбасада.
Како горе азербејџански тенкови, погледајте ОВДЕ.
Извор: ФоНет
