Гинзберг је умрла, али либерална правда још није сахрањена. Како је приметила сама Баретова – заставе су и даље на пола копља. Али, последња жеља Гинзбергове, да о њеном наследнику одлучи следећи председник, затурена је под тепих испод америчких застава које су висиле около, подсећајући на дан кад је Бил Клинтон именовао Гинзбургову.
Неки би то назвали одавањем почасти, указује “Гардијан”, али други би рекли да је то “троловање”. Ништа неће зауставити Трампа да изгура оно што критичари зову “америчким пучем” изведеним у по бела дана свега 40 дана пред изборе, чиме је наметнута десничарска мањинска владавина за читаву генерацију.
Амерички Врховни суд, пише Си Ен Ен, на ивици је историјске трансформације која би могла да уназади закон у Сједињеним Државама деценијама уназад, а у неким случајевима да га врати у тридесете године прошлог века и то у време пре склапања чувеног Њу дила.
Након што је Трамп номиновао Баретову, одбор од девет добиће шест спрам три члана конзервативно-либералне већине, што би значило крај ере од 5:4 члана у предност конзервативаца.
Ово није просто питање једног гласа. Деценијама је квартер либерал успевао да обезбеди круцијални пети глас из конзервативног крила. То значи да иако је највише тело Америке ишло на десно, сачувана су права на абортус и проглашено право на истополне бракове.
Нови састав 6:3 отежаће консензус и свакако бити изазов за главног судију Џона Робертса, који тежи ка идеолошкој стабилности и незагађености политиком.
-Делује ми да улазимо у потпуно нову правосудну еру – каже Кетрин Бартлет, бивши декан Правне школе Дјук.
Она сматра да ће одлуке везане за права жена донате у време покојне судије Рут Бејдер Бизбург издржати тај тест, као и уставност истополних бракова.
-Али, у областима гласачких права и расе, као и регулације оружја… Очекујем смањивање – додала је Бартлет.
Гинзберг је умрла 18. септембра, свега шест недеља пре председничких избора у САД, након чега је дошло до новог сукоба између конзервативаца и демократа, односно Трампа и његовог ривала Џозефа Бајдена. Док се Трампу жури да постави свог кандидата на место Гинзбургове – већ је именовао Баретову – Бајден тражи да се нови судија постави након избора.
Си Ен Ен указује да су Трамп и либерална Гинзбергова у прошлости јавно критиковали једни друге. Она је 2016. рекла да је Трамп “лажњак”, док је он одвратио да је Гинзберговој “оштећен мозак”. Именовањем Баретове, Врховни суд наизглед добија конзервативну већину па би тако могао, на пример, да преокрене скоро сто година стару доктрину која омогућава Конгресу да пребаци нешто своје моћи на агенције.
Чак и пре овог суд је умањио ауторитет агенција да штите раднике и потрошаче. У мало примећеном случају из 2018. Гинзбургова је упозорила да је Њу дил под нападом. Спор се водио око изузећа од правила о плаћању прековременог рада у Закону о правичним стандардима рада.
Како је петочлани конзервативни део Врховног суда бацио фокус на изузеће, Гинзбергова је у изношењу свог неслагања навела да је већина одузела заштиту најугроженијим радницима.
Наводећи да је Закон о правичним радним стандардима усвојен 1938, она је истакла да је већина поткопала заштиту радника из ере Њу дила, “а да чак нису ни признали да то узбуркава више од пола века од нашег преседана”.
Гинзберг је имала и супротан приступ праву у односу на своју наследницу. На пример, док је Гинзбергова у Уставу нашла компромис у области репродукције, Баретова указује на опозицију праву на абортус. Религиозни конзервативци подржавају Баретову због њених ставова по питању вере и закона.
Стога је церемонија номиновања у суботу била фокусирана на то да се Баретова представи као поклоник Устава која ће се показати као ноћна мора демократа током процеса потврде њеног именовања.
Она је представљена као брилијантна у свом послу и у домаћој сфери, а оштра у конзервативним вредностима. Хвалећи Баретову као “надмашујући интелект”, Трамп је поменуо да је “веома угледан професор права” са Нотр Дама – који је она похађала – написао једну реченицу препоруке судији Антонину Скалији: “Најбољи студент којег сам икад имао”.
- То је прилично добро. Ако се потврди (њено именовање), судија Барет ће ући у историју као прва мајка деце школског узраста која је служила Врховном суду. То је добро! – рекао је Трамп док су гости аплаудирали.
Баретова је својим изјавама одала почаст Гинзберговој.
- Не само да је досегла плафон. Прошла је кроз њега – рекла је она, а потом се окренула ка свом породичном животу како би, како пише “Гардијан”, унела хуманост у читаву причу.
- Председник ме је замолио да будем девети судија а, како се задесило, ја сам већ навикла да будем у деветочланој групи – мојој породици – истакла је Барет.
Она и њен супруг Џеси имају седморо деце, од чега двоје усвојених са Хаитија. Једно од њихове биолошке деце има специјалне потребе.
- Иако сам судија, кући сам познатија као “школски родитељ” (који помаже учитељу око рада са специјалним ученицима), она која развози и планира рођендане – навела је Барет.
-Не бих могла да управљам овим испуњеним животом без подршке мог супруга… На почетку нашег брака мислила сам да ћемо водити наше домаћинство као партнери, али испоставило се да Џеси обавља више од свог удела. На моју жалост, недавно сам сазнала да га моја деца сматрају бољим куваром од мене – поверила се она, а “Гардијан” указује да је то још једна референца на Гинзбургову која је била позната као лоша куварица.
Баретова се савршено уклапа у наводе жена које раде у Белој кући а које кажу да је Трамп, супротно јавном мишљењу, шампион запослених мајки.
Конзервативци су били одушевљени њеном презентацијом. Кери Северино, председница Мреже Правосудна криза је рекла да је била импресионирана Баретовом.
“Имала сам висока очекивања и била сам импресионирана колико је шармантна и љупка Ејми Кони Барет уживо. Растурила је!”, написала је Северино на “Твитеру”.
Нису, међутим, сви били срећни. Либерални медији Баретову виде као претњу својих највећих политичких постигнућа.
“За индивидуална права, гласачка, једнакост ЛГБТ заједнице, одвајање цркве од државе, права имиграната, све за шта су демократе икад покушале да унапреде, није фарса. Ово је трагедија”, пише “Дејли бист”.
“Баретова је отворено подржала идеју рушења преседана с којима се не слаже… Ово је бомба”, наводи “Вашингтон пост”.
“Ово је посебна увреда за жене… да Трамп предложи таквог кандидата у име женске једнакости а у ствари унапређује сопствену агенту враћања женских права у педесете године”, пише “Њузвик”.
“Лос Анђелес тајмс” наводи да је Баретова квалификована за Врховни суд али да се њена номинација не би требала потврдити, јер би се тиме “наградило лицемерје републиканаца у Сенату”.
“Бостон глоуб” указује да Баретино поштовање оригиналних статута могло довести до тога да она поништи одлуку Врховног суда у случају “Ро против Вејда”, кад је суд закључио да амерички Устав штити слободу трудних жена да изаберу абортус без претераних ограничења владе.
“Баретова заступа права на живот (фетуса). Нема сумње око тога”, пише “Бостон глоуб”.
Док демократе намеравају да се боре са свиме што имају, Трамп хвали Баретову. Он је на церемонији у суботу рекао да су њене квалификације “ненадмашне”, а досије “без приговора”.
- Требало би да се њена номинација одмах и на време потврди, требало би бити веома лако. Срећно. Биће све веома брзо. Осигураћу да то буде веома неконтроверзно. То смо рекли и прошли пут, зар не? – упитао је он.
Руси на Уралу поставили непознато оружје “судњег дана” за коначни обрачун. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
