Јерменски премијер Никол Пашињан је рекао да је Азербејџан покренуо офанзиву у правцу региона Нагорно-Карабах, док је азербејџанско Министарство одбране навело да је Јерменија почела да гранатира њихове положаје и насеља, због чега су се одлучили на контраофанзиву.
Ови најновији конфликти осветлили су важност овог региона за европску енергетску безбедност, нарочито у време када САД покушавају да избаце Русију са европског тржишта.
У азербејџанском округу Товуз налази се већина азербејџанске кључне инфраструктуре, попут нафтовода и гасовода којима се снабдева Европа, транзитни европско-азијски земљани оптички кабл, железница Баку-Тбилиси-Карс која повезује Азербејџан с Турском, аутопут М2 који спаја земљу са Грузијом, као и коридор Лапис Лазули, трговинска рута која се протеже од Авганистана до Турске.
Пандемија корона вируса ове године оштетила је јерменску економију и повећала притисак на јерменску владу, па би сукоб са Азербејџаном могао бити последица напора да се скрене пажња јерменске јавности са економских обећања владе.
Ти напори су могли бити усмерени да наштете Бакуу у време кад су цене нафте пале, три месеца пре покретања снабдевања природним гасом из азербејџанског поља Шах Дениз за Европу, путем Јужног гасног коридора (СГЦ).
Русија и Турска – која је савезник Азербејџана – такмиче се за свој утицај у Либији и Сирији, па можда Москва стоји иза напада јер има економску мотивацију. Наиме, СГЦ ће се такмичити "Гаспромовим" гасоводом "ТуркСтрим".
Иако је Русија највећи извор оружја за Азербејџан, у јулу је добавила ванредну испоруку оружја Јерменији, тврдећи да је то "грађевински материјал". По избијању конфликта Русија је спровела војне вежбе на југозападу земље и понудила се да буде посредник између Бакуа и Јеревана.
Турска је након напада у Товузу дала пуну подршку Азербејџану, забринута између осталог за безбедност кавкаских транспортних линија јер од Турске и Европе до Кавказа, Централне Азије и Кине постоје само земљане руте, које нису под контролом Русије или Ирана.
Турска је такође смањила увоз руског гаса, где је набавка од 2019. опала за 70 одсто, након што је Вашингтон запретио санкцијама компанијама повезаним са руским гасоводом до Европе и Турске. Азербејџан и Турска су одржали заједничке војне вежбе у августу, а почетком септембра исто су урадиле Русија и Јерменија.
Интерес Запада да се ангажује у конфликту између Јерменије и Азербејждана можда је минуо – "Уговор века" потписан је пре три деценије а изградња гасовода и нафтовода до Европе се ближи крају. Регион има проблема, Сједињене Америчке Државе нису заинтересоване за дуго ангажовање, Европа вероватно неће ускочити а да не погледа где, па је решење можда у рукама локалних влада, наводи портал.
Такозвани Уговор века потписан је 20. септембра 1994. у Бакуу између азербејџанске владе и неколико нафтних компанија и тицао се заједничког развоја нафтних поља у азербејџанском делу Каспијског мора и дељењу производње. Због своје важности уговор је привукао честитке из свих делова света.
Ту је и Иран. Азербејџан је 2018. обуставио трговину нафтом и гасом са Ираном због америчких санкција. Односи две земље додатно су се погоршали кад је Азербејџан подржао израелски став око Јерусалима. Портал указује да Израел такође снабдева Азербејџан оружјем. Иран, међутим, нема интерес за конфликт, довољно му је домаћих проблема, укључујући санкције, оштећену економију и пандемију корона вируса.
Централноазијске државе ће желети да се конфликт реши јер су безбедне земљане транспортне руте кроз Кавказ неопходна допуна јужним рутама које контролишу Иран или Пакистан.
Ипак, не треба потпуно избацити САД и Европу из игре. Амерички председник Доналд Трамп недавно је посредовао у склапању уговора између Израела и Уједињених Арапских Емирата. САД свакако нису заинтересоване за деценијске процесе са бесконачним размештањем трупа, али Бела кућа може понудити простора ако обе стране у конфликту пожеле да склопе споразум. Трамп је већ понудио слично - он је поводом ескалације ситауције у Нагорно-Карабаху изјавио да ће САД покушати да зауставе насиље.
Што се тиче Немачке, канцеларка Ангела Меркел је под све већим притиском јавности да оконча подршку гасоводу Северни ток 2, након што је највероватније измишљено да је руски опозиционар Алексеј Наваљни отрован. Немачка влада је прошле године забранила извоз оружја Турској због офанзиве против Курда на северу Сирије. Касније је појашњено да се та забрана односи само на издавање нових извозних дозвола а да ће постојећи споразуми остати на снази.
Турска ушла у 3 велика рата, Америка повлачи нуклеарно оружје из Инџирлика. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Oilprice.com
