Иран је међу првима позвао на мир између Јерменије и Азербејџана, а такође се и понудио да буде посредник у могућим мировним преговорима.

Портпарол иранског министарства спољних послова Саед Катибзадех је изразио спремност Техерана да помогне у успостављању примирја.

"Иран пажљиво прати конфликт са забринутошћу и позива на хитно окончање конфликта и почетак разговора између две земље", рекао је Катибзадех.

Техеран има дугу и бурну историју са своја два суседа Јерменијом и Азербејџаном, па се многи питају шта Иран заправо жели и да ли је заиста тако неутралан, као што се представља.

Са Азербејџаном га повезује историја и култура, а са Јерменијом - економија

Иран и Азербејџан у великој мери деле исту историју, религију, етничку припадност и културу. Територија онога што се данас назива Републиком Азербејџан одвојена је од Ирана тек у првој половини 19. века, кроз Руско-персијски рат.

На подручју северно од реке Арас, територија савремене Републике Азербејџан била је иранска територија све док је није окупирала Русија.

Иран и Азербејџан су једине нације на свету у којима велику већину становништва чине шиитски муслимани.

Међутим, Азербејџанци су туркијски народ и тиме ближи Турцима него Иранцима па је то један од фактора честог неслагања између Бакуа и Техерана.

У последњих 30 година, за време рата између Јерменије и Азербејџана и након примирја које се често крши, Иран се често представљао као неутралан и нудио услуге медијатора.

Истовремено, ирански званичници су више пута потврдили своју подршку територијалном интегритету Азербејџана. Заменик министра спољних послова Абас Аракчи изјавио је 2020. године да се "Иран, поштујући територијални интегритет Азербејџанске Републике, у основи противи сваком потезу који би подстакао сукоб између две суседне државе Азербејџанске Републике и Јерменије".

Деведесетих Иран седео на две столице

Током рата, Иран је био растрзан у смишљању става и политике према две земље, наводи Сванте Корнел, шведски стручњак за питања политике Јужног Кавказа и Централне Азије. Међутим, како је рекао, Техеран је дефакто "спроводио политику која је комбиновала званичну неутралност и растућу подршку Јерменији".

Корнел тврди да је Иран био наклоњенији Јерменији, али да је та " прећутна подршка била ограничена на економску сарадњу".

Управо је економска помоћ Ирана деведесетих помогла Јерменији да заобиђе проблеме изазване блокадом коју јој је наметнула Турска. Међутим, изгледа да и Иран, као и Русија, помаже обе стране.

Године 2013. Мохсен Резае, који је током сукоба у Нагорно-Карабаху деведесетих био заповедник Гарде исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), тврдио је да је „лично издао наредбу "да се војска Републике Азербејџан опреми на одговарајући начин и да добије неопходну обуку".

Резае је додао да су "многи Иранци умрли у Карабашком рату. Поред рањених који су превезени у Иран, многи ирански мученици Карабашког рата сахрањени су у Бакуу"

Хасан Амели, један од иранских религијских вођа, тврдио је да је Иран пружио Азербејџану оружје и помогао авганистанским муџахединима да оду у Азербејџан и да тамо ратују.

Ирански азербејџански проблем

"Генерално говорећи, чини се да је Иран ближи Јерменији у односима са обе земље", каже Булент Арас, професор међународних односа из Истанбула.

Арас износи неколико фактора за иранску имплицитну подршку Јерменији, почевши од иранског политичког савеза с Русијом до трговинских веза Техерана са Јереваном.

Али између осталих разлога, променљива политичка природа азербејџанског, односно туркијског становништа које живи у Ирану, игра важну улогу у блиским везама Техерана са Јереваном, каже Арас.

"Пораст турског национализма (међу Азербејџанцима) у Ирану Техеран би сматрао озбиљним политичким проблемом. Везе и односи између севера земље (где живи знатно број азербејџанског туркијског становништва) и Азербејџана били су важан фактор у политичким проблемима Техерана са Азербејџаном", рекао је Арас.

Многи Азербејџанци север Ирана називају јужним Азербејџаном, где, према различитим проценама, живи готово 20 милиона Азербејџанаца. Неки азербејџански националисти и интелектуалци већ дуго дефинишу и северни део Ирана и Азербејџан као културно и социјално идентичне, тврдећи да би требало да постану политичка унија.

Политички аргумент Великог Азербејџана већ дуго представља претњу за ирански естаблишмент, који је своју подршку Јерменији искористио као противмеру да умањи азербејџанске аспирације у Ирану и широм региона, рекао је Есреф Јалинкилиџли, политиколог.

Зашто Техерану ипак одговара мир на Кавказу?

Ипак, чини се да иако можда и даље нагиње ка подршци јеревану, Техерану би највише одговарао мир.

Иран такође пажљиво прати дешавања на Кавказу због трговине, прикупљања обавештајних података и других фактора.

Иран, упркос свим несугласицама са Бакуом, покреће нови железнички пројекат са Азербејџаном.

Један од циљева Ирана су ближи односи са Кином и Русијом, усред америчких санкција и жеље да створи више мултиполарни свет, па изгледа и да и по питању сукоба Јерменије и Азербејџана, своју спољну политику усклађује са њима.

Сукоб на иранској северној граници између Азербејџана и Јерменије није у иранском интересу. Више би волело да се сукоб не прелије и на његову територију. Иран има много азербејџанских грађана и не може да предвиди шта би могло да се деси у случају да се сукоб спусти јужније.

Шта се дешава у Нагорно-Карабаху?

Регион Нагорно-Карабах је део територије Азербејџана, али који насељавају претежно етнички Јермени. У том региону је 1988. године избио рат који је трајао све до проглашења примирја 1994. године у којем су на обе стране настрадале хиљаде људи и стотине хиљада постале избеглице.

Под називом Република Арцах, регион је 1991. године прогласио независност, међутим ниједна држава је није признала. И након примирја сукоби се повремено јављају.

Сада су у току највећи сукоби јерменских и азербејџанских снага од 2016. године и завладала је забринутост за стабилност јужног Кавказа, коридора кроз који пролазе цевоводи за извоз нафте и гаса на светска тржишта.

У сукобима који су почели у недељу 27. септембра погинуло је на десетине војника и цивила, али ће тачан број можда тек касније бити утврђен. Обе стране криве ривала за почетак новог ватреног обрачуна.

Зашто Турској одговара сукоб у Нагорно Карабаху прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц