Према Закону о избору одборника и посланика, Државна изборна комисија мораће да прогласи коначне резултате избора најкасније у понедељак 14. септембра, ако не буде приговора због повреде бирачког права на изборима 30. августа, као што се чини да неће у време писања овог текста. Из Устава проистиче да шеф парламента Иван Брајовић потом заказује прву седницу новог сазива Скупштине која се мора одржати најкасније 15 дана од дана објављивања коначних резултата избора - односно најкасније 29. септембра, ако ДИК прогласи резултате 14. септембра.
Међутим, Пословник Скупштине даје краће рокове за одржавање прве седнице новог сазива:
“Сазив на прву седницу доставља се новоизабраним посланицима наредног дана од дана подношења извештаја Државне изборне комисије о спроведеним изборима, а седница се одржава најкасније пет дана од дана упућивања сазива посланицима”.
Према томе, ако ДИК буде чекао последњи дан да достави Скупштини извештај, конститутивна седница парламента на којој се верификују мандати посланицима, бира председник, потпредседници и Административни одбор - потребан да се формирају друга скупштинска радна тела - могла би се одржати и 21. септембра.
Од тог датума тече рок од 30 дана да Ђукановић да некоме мандат да састави Владу.
“Председник Црне Горе... предлаже Скупштини... мандатара за састав Владе, након обављеног разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини”, пише у Уставу.
Није јасно да ли ће на консултације са Ђукановићем ићи представници девет листа које су успеле да уђу у парламент, или представници преко 15 политичких партија, које имају посланике у Скупштини.
Такође, ни Уставом нити било којим другим прописом није регулисано којим редоследом ће Ђукановић позивати на консултације, нити на основу чега ће некоме дати мандат.
У већини западних парламентарних демократија Уставом или законом прописана су та и друга питања у поступку консултација и именовању мандатара.
“Председник Републике... поверава мандат за састављање Владе особи која, на темељу расподеле заступничких места у Хрватском сабору и обављених консултација, ужива поверење већине свих заступника”, пише у Уставу Хрватске.
"Браво, велики преговарачу и хероју! Лаве, немој више да се бориш за нас, молим те!" @BoskoObradovic@dveri_omladina@SPDverihttps://t.co/eYBRHdh1cK
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 5, 2020
У Уставу Црне Горе не постоје никакви рокови у којима предложени мандатар мора да састави владу и са програмом изађе пред Скупштину.
“Скупштина се распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када председник Црне Горе први пут предложи мандатара”, пише у Уставу Црне Горе.
“Председник Црне Горе расписује изборе првог наредног дана по распуштању Скупштине”.
У Уставу нема ништа ни о повјеравању мандата другој особи да покуша да састави Владу, ако први мандатар то не успе, нити о роковима за то.
У хрватском уставу рок за првог мандатара је 30 дана од дана прихватања мандата, а председник Републике му га може продужити за још 30 дана.
“Ако ни у том року мандатар не успе саставити Владу или ако предложена Влада не добије поверење Хрватскога сабора, председник Републике повериће мандат за састав Владе другој особи... Ако Влада не буде састављена... Председник Републике ће именовати привремену нестраначку Владу и истодобно расписати превремене изборе за Хрватски сабор”, прописује Устав Хврватске.
Због ових празнина у црногорском Уставу, Ђукановић теоретски, строго правно гледајући, може дати мандат некоме из ДПС-а, сачекати да прођу три месеца консултација, и расписати нове изборе, најкасније крајем јануара за пролеће 2021.
Неки аналитичари са којима су “Вијести” разговарале, међутим, сматрају да би такав начин “борбе за опстанак” Ђукановића довео у још гори положај него у којем је, јер би на први знак могућих оваквих опструкција дошло до протеста не само у домаћој већ и од стране међународне јавности.
“Прошао би као бивши предсједник Македоније”, рекао је један од њих.
Ђорђе Иванов је у марту 2017. године одбио да да мандат побједнику на изборима Зорану Заеву, али је то под великим притиском ЕУ и САД урадио два и по месеца касније.
“Мислим да би Ђукановић на новим изборима прошао још горе”, рекао је један аналитичар.
Ђукановић је и сам у интервјуу за Нову С послао поруку да ће поштовати међународне демократске стандарде:
“Када је у питању конституисање нове владе, поштоваћемо, као и у свему, оно што су демократска правила савремене демократске цивилизације. Да онај ко има 41 мандат у црногорском парламенту, добиће прилику да формира владу”, рекао је он у интервјуу за телевизију Нова С у уторак.
Други политички аналитичар је рекао да не искључује могућност да се Ђукановић одлучи за сценарио изазивања немира и увођења ванредног стања.
Извор из врха победничке коалиције рекао је „Вијестима“ да постоје информације да се ДПС још ломи око начина изласка из ове ситуације.
„По нашим информацијама, постоје две струје, једна која заговара мирну предају власти, и друга која се свим силама и средствима труди да то опструира, добије на времену, изазове немире“, рекао је тај извор.
Он није знао да каже у којој је „струји“ Ђукановић, али да је, судећи по његовим јавним изјавама и признању пораза, „ближи рационалном решењу“, односно мирној транзицији и деловању ДПС-а у опозицији.
На питање како се победничка коалиција може супротставити евентуалном покушају овакве осптрукције, тај извор је рекао:
„Логично је да прва чланица коалиције која оде на састанак са Ђукановићем понесе са собом списак са 41 послаником и именом мандатара и преда му га“, рекао је извор из врха победничке коалиције.
Aнализа – како је Вучић издао Косово и Метохију погледајте ОВДЕ.
Извор: Вјести
