Новоизабрани председник Џозеф Бајден назива и Трампове присталице домаћим терористима, јер жели коначни обрачун са њим и свима око њега. У тој еуфорији потпуне контроле власти у Вашингтону демократском естаблишменту тек предстоји унутрашња борба, обрачун са крилом радикалне левице која је повећала присуство у Конгресу, али је већ незадовољна Бајденовим избором сарадника. То ће увести Америку у политичку кризу, и нове нереде.
Амерички политички аналитичар и шеф представништва РС у Вашингтону, Обрад Кесић, овим речима, за "Новости", сумира "сценарио" догађаја у Америци коју, у тренуцима преноса власти између две администрације, потресају немири и дубока политичка криза.
- У Вашингтону је уведен полицијски час до инаугурације Бајдена и у кратком року се не очекује наставак немира у америчкој престоници, иначе наклоњеној демократама. Али, то не значи да нереда неће бити у другим градовима Америке. Више од шест месеци траје напетост на улицама америчких градова, не само због вируса корона, већ и друштвене кризе, после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда и радикалних иступа ултралевичарске организације "Антифа". Горе сцене насиља него сада у Вашингтону гледали смо већ у америчким градовима и криза може само да се продуби.
Откуд толики страх демократа од Трампа у тренутку када су освојили апсолутну власт у Вашингтону?
- Упад у Конгрес је био велико изненађење за вашингтонски политички естаблишмент. Овај чин може да охрабри не само оне окупљене око Трампа, већ и радикалну левицу. "Антифа" је већ сада незадовољна потезима у Бајденовом политичком демократском естаблишменту који не уважава њихове циљеве, до те мере да у року од шест до девет месеци очекујем демонстрације ултралевичарских снага против нове администрације.
Води ли то у још крвавије обрачуне унутар Америке?
- Ако дође до критичне масе, тешко ће моћи да се одговори на растући бес страдалих због короне и последица глобалистичке политике у редовима средње и радничке класе. Управо због тога је популистичка политика око Трампових десничара увећала, упркос поразу на изборима, своју базну подршку, док је ултралевица повећала своје присуство у Конгресу. Демократски естаблишмент је покушао да задовољи њихове захтеве, не схватајући притом узроке и размере мобилизације популиста, било да они долазе с деснице или левице. У демонстрацијама широм Америке протеклих месеци већ је било много жртава, а воље за помирењем је све мање. Репресија не може да наметне стабилност. Дугорочно, ствари ће ићи у другом правцу, јер бес остаје. Пола државе и даље не прихвата легитимитет новог председника. То ће Америку дубље гурнути у кризу.
Велики су изазови пред Америком?
- Први изазов за нову администрацију су унутрашње поделе, јер упркос томе што су демократе освојиле, први пут у последњих пола века, и Белу кућу и оба дома Конгреса, они ипак нису добили јасан мандат. Реалност је да је друштво подељено. Смањени број демократских освојених места у Представничком дому Конгреса и њихова превага у Сенату само захваљујући додатном гласу потпредседнице Камале Харис, не улива поверење да ће Бајденова администрација успети да несметано спроводи своју агенду.
Како ће ситуација у Америци да се одрази на њен однос са светом?
- Бојим се да ће естаблишмент, опхрван унутрашњим проблемима, у борби са противницима из покрета МАГА, покушати да најави повратак америчког лидерства у свету, посебно на Блиском истоку, у Срији, и Венецуели. Те тачке су повезане с два неуспеха, али и односима са Русијом. Верујем да ће тешко одолети изазову да покушају да покажу своју моћ и повратак своје старе политике која је била оличење лицемерја и бахатости Америке, уверења да постоји само један исправан приступ за све државе у свету.
Колико такав приступ може да успе у оквиру новог односа снага у свету?
- Тај глобалистички приступ није успео. Популизам је продро у Америку, али и у многе земље Запада. Популизам ће се само продубити с економском кризом, која ће врло вероватно прерасти у економску депресију. Америка данас није она од пре 10 или 20 година. Није више ни најјача економска сила, јер је Кина претекла. Улазимо у непознати период редефинисања светског поретка, у тренутку када се на америчку сцену враћају они који су стварали онај стари.
Без "авантуре" на Балкану
Да ли ће се Србија, и наш регион, наћи међу спољнополитичким приоритетима САД?
- Треба сачекати нови председников тим за спољну и безбедносну политику, тек тада ће се видети прави обриси правца деловања. Не очекујем, ипак, да се у ближој будућности Балкан нађе на листи приоритета. Он остаје на периферији виталних интереса Америке и сигурно неће бити авантура у овом делу света.
Др Јанковић објашњава колико би могао да траје имунитет од вакцине! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
