Непуних месец дана након Вашег повратка у Београд догодио се фамозни случај Рачак, који је практично искоришћен као повод за агресију НАТО 24. марта 1999. године. Једна од кључних фигура везаних за збивања у Рачку био је шеф Косовске верификационе мисије ОЕБС Вилијам Вокер. Да ли је безбедносним органима било познато ко је он заправо?
Ништа није било непознато, он је иначе човек који је одговоран за рушење система и злочине у Латинској Америци. То је обавештајац, човек коме је то била професија. Значи злочинац, ништа друго.
Рачак јесте био изненађење у смислу подметања, међутим, ми смо знали, ево овде пише 7.8.1998. године, Меркале-Рачак. То је датум, када сам доставио у Београд информацију из НАТО, да ће се сценарио за активирање агресије бити по моделу "Меркале" у Сарајеву. И ево прочитаћу неколико реченица објашњења-теза, мада постоји и шира информација, како су изгледале Маркале и да ће се по том сценарију пронаћи тренутак када ће се исценирати догађај на територији Косова и Метохије, који би био довољан аргумент да се крене у агресију:
Експеримент изведен на америчком полигону, говорим о Маркалама, коришћењем макета, амбијент на пијаци као у Сарајеву, стицајем околности ту пијацу знам, јер сам више од три године живео у Сарајеву и снабдевао се са те пијаце Маркале. Место на коме је изведена припрема за Маркале је Александрија близу Вашингтона. Припреме су извеле Сједињене Америчке Државе. Учествовали су Муслимани, уз асистенцију муслиманског врха. ЦИА је била носилац психолошко-медијске операције. Донета је одлука да се припреми слична операција за Косово и Метохију. Повод за агресију да буде као што је био за Републику Српску, а то је изазивање хуманитарне катастрофе.
Истовремено су израчунали и могуће ефекти. Ова информација је била у Унпрофору у Босни, а по њој је рађен и модел за Рачак. Тако да је то било пројектовано и то се и догодило. Наравно, то је фамозни Вокер обавио на начин како је обавио, пресвлачењем бораца у цивилна одела и довлачењем на ту позицију. Направљена је инсценација међународног нивоа и уз све медијске спектакле, да би се то искористило као повод.
Догађаје о којима сте говорили помиње у својим мемоарима и главнокомандујући НАТО у време агресије генерал Весли Кларк. Да ли је Кларк на неки начин признао да је НАТО изгубио обавештајни рат?
Он се у неколико случајева враћа у смислу објашњења и интерпретације догађаја из саме агресије, а кључно је, што је признао и у емисији на ББЦ да је Југославија имала обавештајну службу која је међу 10 најбољих у свету. То је прво признао, друго, признао је њихову неспособност да прате обавештајни фактор инсталиран у Бриселу, који је био пенетриран у структуре НАТО. У овом случају сам то био ја. Такође сматра да су велики пропусти које је НАТО направио због чега је дошло до одлагања агресије.
Они су целих месец дана, након почетка агресије, још увек имали проблем са отицањем информација и на крају су донели одлуку да изместе одлучивање из Брисела у Лондон. Одлуке су практично доносили Кларк, Солана и британски премијер. Такође је битно да су они за почетак и крај агресије означили 25 циљева да би убедили чланице НАТО да ће све трајати укупно 96 сати. Да ће то бити један блицкриг спектакл, до тада непознат и да ће то бити промоција НАТО пред прославу 50-годишњице формирања у другој половини априла 1999. године. Направљен је охрабрујући сценарио и на тај начин су успели да приволе чланице НАТО да пристану да учествују у агресији.
За сваки нови циљ, био је потебан консензус чланица НАТО. Мислили су да ће са 15 циљева, кад поруше ПВО систем, ракетни систем, кључне одбрамбене позиције, омогућити један до два дана Милошевићу да пристане на капитулацију и да уђу копнене снаге у различитим варијантама. Једна је да уђу као међународне снаге само на Косово, друга да заузму део Србије, а трећа окупација са великим контингентом.
Наравно рачунали су на блажу варијанту, међутим пошто се то није догодило, а на на ширем списку су имали између 600 и 900 циљева, прешли су са прве и друге фазе циљева, на трећу фазу и четврту фазу, такозване апокалипсе. Тада се ишло на рушење енергетског система, путева, комуникација, мостова, школа под изговором колатералне штете итд.
Кларк је мислио да му је то карта за председничке изборе. Док је размишљао о томе током једне радне посете Јапану, саопштено му је да је смењен са функције главногомандујућег НАТО. И поред тога се кандидовао, али није успео.
Постоји и књига "Пукотине у темељу" коју је објавио бивши саветник за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа генерал Мекмастер, у којој он у неколико кључних реченица каже да је Америка изгубила обавештајни рат, да је изгубила и војнички, да је несхватљиво да је једна држава попут Југославије, која је технички инфериорна, могла да надмудри једну такву моћну државу са софистицираном техником, као што је Америка, и да је натера да снаге не могу да се спусте испод 10.000 метара, да не могу да пронађу циљеве на тим висинама. Да су морале да се враћају са пуном теретом убојних средстава и да над Јадраном и Средоземним морем то истоварају да би могли да слете поново у базе из којих су полетели.
Чеда Јовановић у тешком стању. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Kosovo online
