Повод за Обрадовићеву тужбу била су два гостовања Александра Вучића на ТВ ПИНК од 13. и 16. фебруара 2019. године, у којима га је у уживо преносу назвао „лоповом“ и „фашистом“. На суду се појавио само Бошко Обрадовић. Карактеристично је да Вучићев адвокат није тражио његово изјашњавање на суду нити га позвао у својству сведока да докаже своје тврдње, као и да је на тај начин Вучић избегао суђење и суочавање са Обрадовићем, али није могао избећи пресуду.
— kraljevic (@mrwayne111) January 12, 2021
— kraljevic (@mrwayne111) January 12, 2021
У наставку је образложење из ове историјске пресуде: „Суд је поклонио веру исказу тужиоца, налазећи да је исти објективан, јасан и логичан, те да је у складу са писменим доказима у спису предмета… Према садржини наведених изјава и у складу са контекстом у којем су дате, мишљење је овог суда да је тужени оваквим изјавама довео до омаловажавања тужиоца и повреде његовог достојанства, због чега је код тужиоца дошло до повреде како угледа (као објективне категорије која подразумева став и мишљење које средина има о личности неког појединца) тако и части (као субјективне категорије, односно скупа човекових врлина и мишљења које појединац има о себи самом), будући да је тужени овакве изјаве дао у својству председника државе и на телевизијском каналу са националном фреквенцијом, што је предметним изјавама дало додатну тежину. Такође, додатну озбиљност оваквим наводима туженог даје чињеница да је тужилац председник политичке странке која је у време давања ових изјава била парламентарна и која је учествовала у раду Скупштине Републике Србије, те да су стога изјаве дате од стране председника државе којом је председника једне парламентарне странке окарактерисао као лопова и фашисту на телевизији утицале не само на углед тужиоца као појединца већ и на углед странке чији је он председник.
Наиме, довођење тужиоца у везу са речју „лопов“ и чуђење туженог због чега тужилац није у затвору неспорно представља увреду изнету на рачун тужиоца која повређује његов углед и част, будући да овај израз не може имати било какву другу конотацију сем негативне у јавности, поготову када се има у виду да је таква квалификација на рачун тужиоца изнета на телевизији са циљем и намером да се дискредитује тужиочев лик и дело. Такође, суд сматра потребним појаснити и да је квалификатив „фашиста“, који је тужени употребио као начин карактеризације тужиоца, јасно увредљив како у контексту у коме га је тужени употребио у односу на тужиоца, будући да се фашистом означава поборник фашистичке идеологије, која је тоталитарна и дискриминаторска, тако и сам по себи у Републици Србији имајући у виду да су фашисти изазвали огромна страдања у Србији током Другог светског рата, због чега овај израз у нашој земљи носи са собом изразито негативну конотацију, јер се истим означава окупатор или сарадник окупатора, а што туженом, као председнику државе и политичару са вишедеценијским искуством, приликом давања овакве изјаве није могло бити непознато. Поред тога што је термин „фашиста“ увредљив за тужиоца као појединца, он је увредљив и за тужиоца као председника политичке партије која је у моменту давања изјаве била парламентарна, будући да означавање председника једне политичке странке као фашисте од стране председника Републике упућује и на потенцијалну незаконитост рада странке чији је он председник, с обзиром на то да је чл. 2 Закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких симбола и обележја (Сл. Гласник РС, бр. 41/2009) прописано да се забрањују манифестације истицања симбола или обележја или било какво друго деловање припадника неонацистичких или фашистичких организација и удружења (став 1), те се прописује покретање поступка за брисање из регистра такве организације или удружења“.
Овим поводом Бошко Обрадовић изјавио је следеће: „Ово је велики дан и историјски тренутак када је независно судство у Србији донело прву судску пресуду против Александра Вучића као не само појединца већ и симбола актуелне власти. Овом пресудом је одбрањена моја част и ово је велика сатисфакција за мене лично, моју породицу и Српски покрет Двери у целини. Нити смо фашисти нити смо лопови, нити председник СНС и Србије сме тако да нас назива у медијима без икаквих доказа. То што у Србији влада фасадна демократија, што нема слободе медија и поштених избора, што су институције заробљене, не значи да председник СНС може да ради шта хоће и да се свакодневно преко режимских медија обрачува са политичким неистомишљеницима, или издаје такве налоге својим хоровима. Позивам Александра Вучића да се извини због ових речи, а све режимске медије да пренесу вест о овој пресуди.
Користим се приликом да се захвалим угледном београдском адвокату Владимиру Тодорићу на овој правној победи и историјској пресуди, као и свим људима који нису веровали у Вучићеве лажи и који су ми пружали подршку све ове године. Ово је велики дан наде и за све друге који су малтретирани, оклеветани и провучени кроз бројне негативне кампање под овом влашћу да ће и они дочекати правду. Ово је доказ да је правда спора, али достижна. Као што је у првом степену завршен овај прекршајни судски поступак, тако ће ускоро бити покренута и кривична одговорност свих оних из актуелне власти који су огрезли у криминал и корупцију а данас изгледају тако недодирљиви. Правда је данас важнија Србији од хлеба, а неправда и одсуство поштеног система је један од највећих разлога зашто млади и високообразовани одлазе из ове земље. Нека би овај данашњи дан означио велики почетак промене система у Србији која тек долази.
Коначно, ова пресуда враћа веру у српско судство, његову независност и будућност владавине закона и правде у Србији. Нова година није могла почети већим симболичким чином за све гладне и жедне правде у нашој земљи. Нека ова историјска пресуда постане весник једне нове епохе у српској историји која ће нам коначно свима донети владавину права и одговорност политичара на власти за изговорене лажи и учињена кривична дела“.
Ирански гардисти руским „снајперским“ гранатама разносе терористе у Алепу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: dveri.rs
