Ипак, увек истиче колико му недостаје родно место и кућа коју је избубио у рату.
- Срушили су ми и запалили кућу, у Ливну заклали ујака и ујну. Не волим да причам о томе тешко ми је. Мој млађи брат Новак, био је у логору Лора, Хрвати су упали у касарну, побили све, а заробили њега и једног водника. Мој отац Неђељко био је у рату до последњег дана. И онда некоме сметају моје песме, моја песма никоме не може ништа лоше учинити. Ја нисам никоме запалио кућу, мени јесу - каже Книнџа.
Певач сведочи бројним ратним ужасима којима је присуствовао, а бројне су везане за његову породицу.
- Вешали су две лутке на бандеру и говорили да ће тако моје родитеље вешати. Да ће моји Маша и Неђо тако да заврше. Код Хрвата је увек било изражено усташтво. Као становник места које је било стратиште, где су јаме Бикуша и Равни Долац, ја то знам. Зато сматрам да је филм "Дара из Јасеновца" требао одавно да се сними - додаје Книнџа.
Певач каже да је још из школских дана гајио љубав према поезији, али да је почео да пева случајно.
- Пријатељ из Сурчина добио је сина и отишли смо да славимо у кафани покојног Зорана Шијана. Ту су већ певали Цакана и Вики Миљковић. То веће сам добио бакшиш у вредности од пет аеродромских плата и кажем себи: "Нећеш Бајо више устајати рано!". Тако почнем да певам и направим луду кућу - а остало је историја.
ИСтина о рату 1999. @HelmCast#NATOagresijahttps://t.co/qGH8KLieQr
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) January 13, 2021
Извор: Хит/Медији
